изван контекста деколонизације. Његов колега из Марока, Мохамед Бенуна, питао је да ли су привремене институције Косова водиле кампању за изборе у јесен 2007. године на платформи да, када буду изабране, прогласе независност једнострано или су, у најмању руку, презентовале Декларацију о независности као алтернативу. 
Судија Кансадо Тринидаде из Бразила поставио је питање какво је значење документа из Рамбујеа, односно, да ли је њиме утврђено право на самоопредељење, а ако јесте, под којим условима. Пошто прими затражене одговоре, 15 судија Међународног суда правде, са јапанским судијом Хисаши Овадом на челу, проучиће и упоредиће аргументе изнете током расправе која је одржана у Палати мира у Хагу од 1. до 11. децембра, као и сва писана изјашњења. Очекује се да ће судије, већином гласова, најкасније половином идуће године, донети саветодавно мишљење о питању "да ли је једнострана декларација о независности Косова коју су прогласиле привремене косовске институције у сагласности са међународним правом", које је пред њих поставила Генерална скупштина УН у октобру прошле године, на иницијативу Србије. Саветодавно мишљење није обавезујуће за државе, али ће, како су оценили стручњаци, имати велику правну, али и политичку и моралну тежину. За и против независности Током усмене расправе свих 15 судија МСП саслушали су ставове Србије, привремених власти из Приштине и још 27 држава. 

Аргентина, Азербејџан, Белорусија, Боливија, Бразил, Кина, Кипар, Шпанија, Русија, Румунија, Венецуела и Вијетнам оценили су да је једностраном декларацијом о независности Косова прекршено међународно право и ургожен међународни поредак. Легалност те декларације подржале су Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија, Бугарска, Хрватска, Данска, САД, Финска, Француска, Јордан, Норвешка, Холандија и Велика Британија. Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о легалности једностране декларације косовске државности. Први пут у историји суда у расправи поводом саветодавног мишљена суда учествовао је тако велики број држава, укупно 36, док је њих 30, међу њима и свих пет сталних чланица Савета безбедности УН, усмено изнело аргументе у Палати мира у Хагу.

Приштинска делегација је у МСП присутна под називом "аутор једностране декларације", пошто самопроглашена држава Косово није чланица УН. Српска делегација је, првог дана заседања, поручила да једнострана декларација о независности Косова представља изазов Уједињеним нацијама и ауторитету светске организације, а нарочито њеној способности да убудуће делује на остварењу једног од својих основних начела - одржању мира и безбедности. "Међународно право" или "воља народа" Српска делегација је истакла и да очекује да ће суд своје саветодавно мишљење засновати искључиво на међународном праву, независно од политичких консидерација и односа моћи између појединих држава, као и да неће дозволити урушавање основних принципа на којима је заснован међународни поредак - суверетитет и територијални интегритет држава, али и спремност за повратак преговарачком столу. С друге стране, делегација из Приштине, са Скендером Хисенијем на челу, бранила је сецесију Косова тврдњом да је једнострана декларација о независности "воља косовског народа", истовремено одбацујући било какву могућност за отварање нових преговора о статусу. Из МСП-а су поручили да ће, иако 15 судија долазе из различитих окружења и да би могло да буде различитих погледа у вези са тим питањем, коначно усвојени став представљати став суда у целини. Осам од 15 судија МСП долази из држава које су признале Косово. Независност Косова су до сада признале 63 од 192 државе чланице УН.