Америка може да нам узме још душу и Косово

Данас када у свету решавају статус Косова и Метохије, Срби на Косову трпе страх од могућег насиља попут оног 17. марта 2004. године. 

Док се политичари у чувеним светским хотелима ''договарају'' о судбини Срба на Косову уз чашу неког доброг вина и уз богату трпезу, Срби на Косову страхују, гладују, смрзавају се, једном речју пате. 

Ко је на себе преузео право да преговара о судбини српске деце чији се животи не разликују од оне деце која су живела под турском империјом. Ко је спреман да се игра са судбином српског народа и има ли те српске руке која ће ставити потпис на уговор о продаји Косова и Метохије? 

Шиптари иако себе сами називају Shqiptar – Шћиптар, изговор једнога Србина за њих звучи погрдно. На тзв. преговорима поучени од западних ментора само ћуте и не желе ништа друго већ српски КосМет који су платили новцем стеченим трговином опојним дрогама, оружјем и људима. 
Срби који су на Косово остали немају куда и ако се над њима примени насиље Шиптара они који преживе чекаће милостињу политичара који ће од тога једини профитирати скупљајући јефтине политичке поене. 

''Нама само још Косово и душу могу да нам одузму'' 

На земљи кнеза Лазара Срби не смеју да говоре српским језиком и кад га говоре говоре га тихо да не би страдали због тога. Америчка демократија је Србима на Косову одузела право на живот. Српску децу на Косову данас до школе превозе аутобуси са решеткама, често под пратњом Кфор-а, а ни то не помаже јер често бивају нападнути од стране некадашњих комшија Шиптара, а пљување псовање и вербални напади су свакодневна појава. 
По препоруци америчке војске црквена звона (онамо где нису порушена) на Косову не одзвањају као пре већ симболично означавају дан празника, тихо и готово нечујно, како не би звук иритрао Шћиптаре. 

То нам је на Косово донела Америка, ''то је америчка демократија''. 

Пакао кроз који су Срби на Косову прошли свих ових година није познат ниједном светском политичару, јер су Срби таоци њихових освајачких идеја, а Шиптари средство за стварање кризе на Балкану. 
Тако је на Косову створен Нато логор који све више личи на државу под командом Нато-а. Пред педесет хиљада до зуба наоружаних Нато војника, број убијених и киднапованих Срба се броји хиљадама, број до темеља поручених православних цркава на стотине, а број уништених српских домова стотинама хиљада... 
Иако је Косово колевка српскога народа и њене државности то није препрека светским моћницима да Косово поклоне својим марионетама, јер историја и једних и других Косово памти тек од другог светског рата. 
На овај начин Америка жели да свима у свету покаже ко је најмоћнији и шта ће се деситти са онима који су према њој непослушни. 
Освајачке идеје запада имају за циљ да поробе Русију као директну препреку остваривању западних болесних мисли. 

И данас на Косову братски руски народ једини је у свету који отворено подржава Србију у настајању да Косово не падне у руке Шиптарима. 
Западно орјентисани политичари желе да занемаре утицај Русије у креирању српске политике, али је њихов број све занемарљивији у односу на снагу Русије која се развија у Србији. 

Независност је кост на концу као обећана награда коју би Шиптари на Косову требали да лижу по директиви запада. 
Оправдање за своје присуство на Косову запад на челу са Америком има само док постоје две завађене стране. 
Прво су нас завадили а сада владају, исто као по поној народној ''завади па владај''. 
Свој корпус издајника и плаћеника, запад је створио и у Србији. Данас у Србији неколико невладиних организација, телевизије, па чак и политичке партије отворено заговарају независност Косова. 
Власт у Србији дозвољава да се о Косову прича као о туђој земљи и то на телевизији коју подржавају политичари финансирани од стране демократског запада, одакле се финасира и сама телевизија. 
Неки су чак покушали да тргују Косовом у замену за неколико милиона кредита. 
На Косову постоје медији формирани од стране Кфора у служби западу. Србима запосленим у овој радио станици све је лепо. Возови полазе на време, аутобуси такође, а време ће бити како Кфор каже. 
У рекламама за толранцију и демократију користе децу која су тек проговорила и уместо да их уче дечјим песмицама уливају им политичке термине непознате старијим особама. 
То је један вид психичког насиља над Србима које се спроводи попут онога са свакодневним рестрикцијама струје. 

Шта ће се заиста догодити са Србима на Косову уколико запад подржи независнот Косова и Метохије о томе нико не проговара ни речи.

Читања: 1816