Манастир Бањска налази се у истоименом месту код Косовске Митровице. Бањска је задуžбина краља Милутина. Подигнута је између 1312. и 1316. године. Манастир је грађен као гробна црква краља Милутина, па се по опреми и богатим украсима, издваја од осталих Милутинових задуžбина.
Храм Светог архиђакона Стефана подигнут је на старијем црквиšту, где је у другој половини XИИИ века, у време краља Уроšа Првог - Милутиновог оца, било седиšте Бањске епископије. У време краља Милутина манастир Бањска постаје ставропигијални манастир и четврти по реду међу српским манастирима. Бригу о подизању ове светиње, уз сагласност архиепископа Саве Трећег (1309-1316) и Јелене (мајке краља Милутина), Милутин је поверио свом духовном оцу игуману Данилу, који је доšао из Хиландара. Када је краљ Милутин 1321. преминуо у Неродимљу, архиепископ Данило Други (1324-1337) је пренео његово тело у Бањску. У северној капели, убрзо после Милутина, сахрањена је и Теодора - мати цара Дуšана. Милутинове моšти монаси су пренели (1389) у Трепчу, а касније (1455) су однете у Софију (Бугарска) где се и данас налазе. 

Током XВИИ века Бањска је била претворена у дžамију. Највећа разарања овај манастир претрпео је 1689. године, када је у време аустро-турског рата слуžио као утврђење турској и аустријској војсци. У овом веку доšло је прекопавање бањских подова, с циљем да се открије благо, које помиње архиепископ Данило. У гробу Теодорином нађена су (1915) два прстена (сребрни и златни), и они се убрајају у најзначајније примерке српског средњевековног накита. Рестаурација бањске цркве изврšена је 1938.

Црква манастира Бањске припада групи раšких црквених грађевина. Грађена је по узору на Богородичину цркву у Студеници. Основа је у облику једнобродне грађевине са полукруžном апсидом. Северно и јуžно од лађе храма налазе се певнице на које се надовезују бочне капеле. На западу је припрата са две куполе - звоника. Зидина је од тесаног камена у три боје. Најзначајнији украс бањске скулптуре је Богородица са Христом - која се сада налази у облиžњем манастиру Соколици.

Од некада раскоšног фреско-сликарства у цркви манастира Бањска (1317-1321), остали су само фрагменти светитеља у медаљонима на луковима под кубетом. 

Археолоšка ископавања унутар манастирког комплекса започета су пре виšе од две деценије и јоš увек трају.