На путу од Гњилана ка селу Макреш, на отприлике десетом километру пута, налазе се напуштене куће Срба који су се одселили раније и оних који су домове напустили после рата 1999. године. Данас је овај део потпуно албанизован, а Срби који су се из овога краја одселили у последњих тридесет година прошлога века, данас у бесцење продају своја имања.
Стотину метара испред цркве могуће је доћи колима, до извора са лековитом водом, а даље пешице.
Са обе стране пута је шума, претпоставља се да је то црквено имање које је у последњих десет година доста уништено, а данас можда и запоседнуто од Албанаца.
Црква Св. Николе у селу Макреш у гњиланском крају је позната као ''Стари Свети Никола''.
Неких петсто метара далеко од главног пута у шуми налази се чесма са пијаћом водом за коју се верује да има лековита својства. У води је пуно новчића које људи остављају.
Сто метара даље иза густе шуме надзире се црква Светог Николе. Некада је ова мала грађевина била оронула, али је покојни Благоје Јовановић мештанин села Макреш деведесетих година прошлог века обновио ову цркву. Данас његов гроб и споменик стоји десетак метара далеко од цркве.
Цркву посећују само путници намерници, али не и свештеник који свакодневно пролази овим путем.
Метална врата нису закључана. Унутрашњост цркве није уређена, можда зато што је Благоја стигла смрт 1994. године.
Унутрашњост се сатоји из два дела. У првом делу је припрата, у другом се налази тек започети иконостас и стари сто са иконама светаца.
На зидовима је окачено неколико икона на којима се јасно види да су јако старе. На једној је записано да је поклоњена од стране верника цркви 1923. године.
Нико у овом крају не зна када је ова црква први пут изграђена али се претпоставља да је јако стара, с обзиром на то да је недалеко од ње манастир Св. Архангела у Драганцу из 14. века.
Пут који води до ове цркве је у доста лошем стању, а све више прети опасност да га албанци присвоје.
Зашто о овој цркви нико не води рачуна?
До пре неколико година епархија рашко – пшризренска није имала ову цркву у евиденцији.
Али и поред тог сазнања цркву не посећује ниједан свештеник, нити је црква освештана након обнове 1991. године.
По неки верник оде да посети овај храм, али тек онда када га нека мука снађе па крене овим путем да тражи лек.
Нико није наставио оно што је Благоје започео.
Можемо слободно рећи да је ово заборављена црква.
По казивању људи из овога краја, сваке године 22. маја у част празнику преноса моштију Светог Николе на овом месту се окупљао народ, а данас једино ветар наруши мир који влада око цркве.
Струје нема јер се нико није потрудио да је обезбеди.
Хоће ли се око цркве Светога Николе у Макрешу заиграти још једно српско оро или ће остати да у тишини чека нека боља времена, питање је за надлежне у српској цркви.
Може ли црква Светога Николе да опет васкрсне као што је случај са манастором Св Архангела у Драганцу који је одавде удаљен неколико километара, а на дан манастирске славе манастир посети преко хиљаду верника.
Ако овај текст некада допре до очију црквених поглавара верујемо да ће макар свештеник понекад да обиђе ову цркву смештену у брдима прекривеним шумом у близини села Макреш.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
