Вилијам Вокер ће свој 75. рођендан највероватније прославити у селу Рачак на Косову и Метохији пишу данас косовски дневни листови.
Вест која је 1999. године обишла свет јесте Вокерова потврда о наводном масакру српске полиције над Албанцима у селу Рачак 15 јануара 1999. године што је уједно био повод за напад НАТО савеза на СРЈ.
Вилијам Вокер ће са својим ћеркама и синовима посетити село Рачак на Косову где ће у његову част бити приређен културно уметнички програм наводи се између осталог у косовском листу Коха Диторе.
Улога Вилијама Вокера на Косову и Метохији
Шеф Мисије Оебс на Косову и Метохији Американац Вилијам Вокер оптужио је српске снаге да су масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак. Касније се испоставило да су страдали - припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. Вокерове измишљотине искоришћене су као повод за агресију НАТО на СРЈ.
Када је Вилијам Вокер, шеф Верификаторске мисије ОЕБС-а напуштао Косово и Метохију, Албанци су му у знак искрене захвалности за све што је учинио после 15. јануара 1999. године поклонили велико уље на платну које приказује Рачак у пламену, каскаде крвавих, беживотних тела Албанаца и Вокера који попут анђела или шишмиша доминира небеским сводом.
Вокер, упркос неоспорним чињеницама и данас тврди да дубоко верује како је учинио праву ствар када је 16. јануара 1999. године објавио да су српске снаге безбедности претходног дана у Рачку починиле масакр над 45 недужних албансих сељака, и да као такав овај догађај мора одмах бити осуђен као ратни злочин.
И зато је масакр у Рачку био један од кључних догађаја који су довели до тога да НАТО снаге, уз благослов међународне заједнице, 24. марта 1999. године започну бомбардовање Југославије.
Рачак није био прво албанско село које су српске снаге безбедности збрисале, каже Вилијам Вокер седећи спокојно у својој скромној канцеларији на 20. спрату АЕС корпорације у Арлингтону (Вирџинија), остављајући новинара да се пита зашто човек који тако категорично износи ставове - не одговара на питање зашто се и за та друга села није чуло, нарочито ако су и тамо почињени злочини над цивилним становништвом?
Овај искусни амерички дипломата који је седам година за време цивилног рата у Салвадору био амбасадор и дан-данас зна наизуст свако село у околини Штимља и Призрена. Како сам каже без оклевања увек је спреман да и пред Хашким судом и за српске медије исприча шта се догађало од тренутка када га је 15. јануара 1999. године британски генерал Карол Јохн Дрениенкиевич телефоном обавестио да је тим верификатора већ на путу за Рачак како би проверио наводе генерала Душана Лончара који је тврдио да је петнаест припадника ОВК погинуло у размени ватре са српским снагама безбедности.
Нешто пре сумрака тим је ушао у село наишли су на трагове битке, неколико тела и пар рањених - жена, дете и још двоје, троје. Рапортирали су нашој регионалној канцеларији у Призрену и одмах су збринули рањене, каже Вокер уз објашњење да су сви чланови тима напустили село пре мрака.
Сходно радном правилнику верификаторске мисије а супротно врло прецизним правилима по којима се спроводи криминалистичка истрага, поприште битке тј. будућег ратног злочина ратног злочина било је потпуно напуштено све до следећег јутра. Тог сунчаног, мразовитог јутра почињена је још једна, невероватна, грешка која је истражитељима само отежала реконструкцију догађаја.
- С првом јутарњом светлошћу наши људи су се вратили у село и затекли уплакане, избезмљене сељане који су плакали над куршумима унакаженим телима својих очева, браће, мужева, синова. Четрдесет и пет ненаоружних сељака хладнокрвно је погубљено, присећа се Вокер који је 16. јануара нешто пре поднева стигао у Рачак са око тридесетак новинара спремних на све. Апсолутно на све. Новинари су с Вокером умарширали на и даље необележено, необезбеђено место злочина. Нико из верификационог тима није их спречио да у грозници стварања што драматичније, што потресније приче о Рачку, намештају и померају крваву одећу и тела убијених Албанаца.
Како Вилијам Вокер тврди, и како ће вероватно писати у његовој још незавршеној књизи "Рачак", Југословенска војска је 15. јануара у облику потковице заузела положаје на брду изнад села. Потом је гранатама засипала село све док није процењено да нема великог ризика за полицајце. Припадници министарства унутрашњих послова Србије ушли су у село и покупили су све мушкарце, њих укупно 45, који нису стигли да побегну у шуму. Уплаканим мештанима речено је да их воде на информативни разговор у оближу полицијску станицу. Нешто касније одјекивали су рафали све док и последњи од њих није пао мртав.
Никаквих знакова борбе нема. Једино место где смо нашли чауре било је на уздигнутој обали речице. Све чауре испаљене из АК-47. Без сумње то указује на српске снаге безбедности, тврди Вокер, наглашавајући да је теза о пресвлачењу припадника ОВК у цивилну одећу асполутно неодржива, односно још једна српска лаж. Истовремено заборављајући да и ОВК и војска и полиција у Србији не користи толико АК-47 већ М-70 и М-70А.
- Да ли знате колико је тешко пресвући мртвог човека, нарочито по оваквом мразу? Зар заиста мислите да не бисмо приметили такву обману, пита Вокер незнатно повишеним гласом новинара који никако не може да се не запита како су колеге из Монда и Фигароа још 21. јануара 1999. године, мимо целог света, стали на страну Срба? Зашто су приметили да масакр у Рачку има готово програмски квалитет, да је Вилијам Вокер био брзоплет јер је српске снаге безбедности оптужио за хладнокрвно убиство више од четрдесет Албанаца, а да претходно није искључио све могућности да је ОВК заправо прикупила и подметнула тела у Рачку. И откуд то да се у извештају и југословенско-белорскуског патолога и у извештају финских форензичарског тима помиње различит степен распадања тела Албанаца који су побијени сви заједно, на истом месту у исто време?
(Глас Јавности 2004)
Рачком заслужили независност (фебруар 2008)
Убиство 45 косовских Албанаца у селу Рачак пре девет година јесте подсетник зашто Косово заслужује независност, изјавио је некадашњи шеф Верификационе мисије на Косову Вилијам Вокер.
"Мислим да је свет заборавио последице догађаја", рекао је Вокер по повратку на брдо на којем се налазио пре девет година када је известио о убиству албанских цивила у Рачку.
Тадашње власти СРЈ тврдиле су да су 15. јануара 1999. у Рачку убијени терористи.
"Рачак свакако није био изолован инцидент. То се догађало свуда на Косову", додао је овај амерички дипломата.
Агенција Ројтерс подсећа да је Рачак био прекретница и да је Србија, под претњом НАТО, морала да пристане на мировне преговоре у Рамбујеу.
Вокер верује да се "не би разговарало о независности" да тадашњи председник Слободан Милошевић није одбацио захтев Запада да смањи радикалне нападе.
"Оно (Косово) би и даље било на неки начин део Југославије... да је Милошевићева влада само показала да признаје потребе народа Косова ... Мислим да бисмо разговарали о другачијој будућности за то место", оцењује Вокер.
Вокер такође сматра да се Србија још није суочила са оним што се догодило и да не показује знаке да мења став према Албанцима као о људима који су "злостављани и шиканирани". "Након онога што сам видео за тих шест или седам месеци на Косову, не могу да замислим како људи Косова ... могу икада прихватити било какав степен контроле Београда", рекао је Вокер.
Вокер каже да ревизионисти историје занемарују бројке о убијенима у сукобу на Косову 1998-99. "Још нисам срео неког ко је тог дана био тамо на брду, а није дошао до истог закључка као и ја - да су ти ненаоружани људи под претњом оружја одведени и погубљени", рекао је Вокер и навео да су ти људи били обучени као сељани.
Када је Вокер обавестио о убиству у Рачку, Милошевићева пропагандна машинерија је изнела своју верзију догађаја, прича Вокер. "Рекли су да сам агент ЦИА и да сам дошао тамо усред ноћи и пресвукао одећу" убијенима, подсетио је Вокер.
У селу Рачак на Косову пронађена су тела 45 Албанаца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија, није доказала да се ради о масакру над цивилима, овај догађај је пресудно утицао на доношење одлуке о бомбардовању Југославије од стране НАТО 1999.
Верификациона мисија се повукла 24. марта 1999. када је почело бомбардовање Југославије..
Шта се стварно тада догодило?
Почетком јануара 1999. у селу Рачак је био смештен штаб терористичке бригаде са 126 терориста, међу којима је била и злогласна терористичка породица Мујота, одговорна за смрт шесторице полицајаца. Околна села Петрово, Лужак и Ранце такође су била под контролом терориста. О антитерористичкој акцији у Рачку полиција је обавестила Мисију Оебс, тзв. верификаторе. Акција је најављена за 8 часова, а битка је трајала читав дан. Терористи су ликвидирани.
У међувремену, у Рачак су ушле и телевизијске екипе АП и Ројтерса, као и посматрачи Оебса, који су у селу код џамије разговарали са двојицом странаца. У центру села, у кући у којој је био штаб, полицајци су пронашли компјутер са подацима о терористичкој бригади и списком 126 терориста на бројном стању у Рачку. Међу њима су била и четири странца, са америчким или енглеским презименима. То су били страни инструктори - специјалци.
ИСПЛАНИРАНА АКЦИЈА
Немачки лист је навео да је „први извештај финског тима садржавао полуистине и контрадикторности, а то је касније признала и Хелена Ранта, али без икакве гриже савести због нечасне улоге коју је одиграла. Она је рекла да је њен извештај најпре морао да одобри Вилијам Вокер.
Тек тада је постало јасно да је „случај Рачак“ био испланирана акција свих оних који су учествовали у нападу на СР Југославију.
Када су полицајци који су дошли кроз село почели да запоседају ровове ради обезбеђења, пристигли су терористи са Језерске планине (из Будакова) и околних села који су кренули према Рачку. Отворили су жестоку ватру са брда изнад ровова и српски полицајци су, због јаке ватре и неповољног положаја, морали да се повуку. Тада је почела велика обмана, у свету лансирана као наводни масакр цивила од стране српске полиције. Из потока и јаруга су извлачени мртви терористи, постављени на ливаду на којој није било ниједног леша пре тога. То је снимила и једна од страних ТВ екипа која је ушла у село с полицијом. Терористи су пресвукли четрдесетак лешева у цивилну одећу. Остале у униформама су одвезли према Будакову, где су их вероватно сахранили.
Сутрадан, рано ујутру, на поприште је дошао Вилијам Вокер, који је упутио терористе око њега како да поређају лешеве да би све личило на масакр, односно стрељање цивила. Након тога доведене су ТВ екипе и новинари. Овај сценарио „обмане Рачак“ је изнео новинар Милорад Дрецун у књизи „Други Косовски бој“.
Тада је у Рачак упућена форензичка екипа да би утврдила како су погинули они чија су тела пронађена. На челу тима је била доктор Хелена Ранта. У завршном извештају финских стручњака за судску медицину није било доказа да је Рачку 15. јануара 1999. масакрирано албанско цивилно становништво, писао је немачки дневник Берлинер цајтунг, којем је извештај дат пре званичног објављивања.
Међутим, Организација за европску безбедност и сарадњу (Оебс) у пролеће 1999, уочи интервенције НАТО у Југославији, тврдила је да „постоје докази да су у Рачку убијени и унакажени ненаоружани цивили“, од којих су „многи убијени из непосредне близине“.
Наводни масакр у Рачку многим политичарима на Западу и у Немачкој послужио је као образложење за сагласност за напад НАТО на Југославију“.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
