Сећање на косовску погибију обележено је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се старо словенско божанство Световид и старозаветни пророк Амос - слава кнеза Лазара.
Велможа са двора цара Стефана Душана (1308-1335), кнез Лазар наставио је борбу једног од најуспешњихих српских средњовековних владара за јединство српског народа.
Према предању, уочи Боја на Косову, кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је народни песник: "Којем ћеш се приволети царству, дал' земаљском или небескоме?".
Косовска битка или Бој на Косову вођена је на Видовдан (15/28. јуна) 1389. године на Газиместану, недалеко од Приштине, између српских и отоманских снага.
Српске снаге је предводио кнез Лазар и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу отоманске војске налазио султан Мурат са синовима Јакубом и Бајазитом.
У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а српски витез Милош Обилић успео је да убије султана Мурата.
Његов син Бајазит је после тога консолидовао своје редове и кренуо у противнапад, у којем је заробљен кнез Лазар.
Према Бајазитовом наређењу, кнез Лазар је погубљен, након чега се отоманска војска повукла са бојишта и напустила Србију.
Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу. Због тога се сматра да је сама битка завршена највероватније српском победом или евентуално нерешено, али она, према својим далекосежним последицама, представља отоманску победу.
Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој Европи и успела је привремено да заустави отоманско ширење у Европи.
Бој на Косову је током наредних векова постао централни мотив српске народне епске поезије и централни мотив српског националног идентитета.
У колективном сећању српског народа, Бој на Косову симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства.
Тај догађај био је прекретница у националној историји после периода успона под владарима из династије Немањића.
Свети кнез Лазар је задужио православну цркву борећи се за хришћанство и градећи цркве и манастире.
Његове задужбине су манастири Горњак и Раваница, која је посвећена светом Вазнесењу Господњем где сада почивају његове свете мошти, ту враћене 1989. на 600. годишњицу Косовске битке.
Српски народ је приликом велике сеобе под патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1633-1706) понео са собом у Сент Андреју мошти свог кнеза, које су потом почивале у Будиму, а онда и у Саборној цркви Београду.
На српским православним иконама свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти.
Видовдан је и дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
