Пракса између 2001. и 2004. године то доказује, али како сада стоје ствари улазак Срба у косовске институције није могућ, навео је Богдановић у интервјуу за сутрашњи Данас у новопокренутом серијалу "Црвене линије српске политике на КиМ". 

"Отворени смо за разговоре о свим опцијама, који воде до суштинског и одрживог компромиса. Став Београда је познат - дијалог је једини начин решења косовског проблема, али је такође позната граница - црвена линија испод које не можемо и нећемо да идемо", рекао је он. 

Упитан под којим условима би Србија могла да прихвати улазак Косова у Савет Европе и ОЕБС, Богдановић је одговорио да то зависи од договора са Приштином који би обухватао и питање међународног представљања. 

Уколико би Приштина поднела захтев за пријем у Уједињене нације, Београд би блокирао ту или сваку сличну иницијативу, казао је он истакавши да је постизање суштинског компромиса једини начин да се то промени. 

Према његовим речима, централна тема будућег дијалога Београда и Приштине требало би да буде статус, али и теме као што су безбедност и положај српске и неалбанских заједница, заштита српске културне баштине, децентрализација, економска и својинска питања, владавина права, транспорт, инфраструктура и друга питања. 

Богдановић је оценио да уколико би Приштина била спремна да одустане од "махања" и доказивања одређених ставова, можда и не би били потребни посредници у преговорима. 

"Са друге стране, треба бити свестан реалности - посредовање у дијалогу Приштине и Београда је неопходно. Централна улога намењена је ЕУ, али значајну улогу, због свог искуства и утицаја, имаће свакако и УН. Сасвим је логично очекивати да узму учешће и одређене сталне чланице Савета безбедности УН попут Русије и САД", навео је Богдановић. 

Он је поновио да је, што се тиче регионалних скупова и организација, "Косово/Унмик" једина форма коју Србија може да прихвати и да је једина могућност да се то измени уколико дође до суштинског компромиса са Приштином.