"Не постоје ултиматуми које би Србија требало да испуни како би добила датум почетка преговора за приступање ЕУ, али могу да се појаве одређене препреке, пре свега у захтеву неких земаља да се смањи утицај Србије на северу Косова кроз укидање неких од институција које она финансира, казао је Ђелић за "Данас".
На питање да ли ће Србија укинути "паралелне институције" на Космету и које би земље ЕУ то могле да затраже, Ђелић је одговорио да за Србију то нису паралелне институције "већ једине уставне на северу Косова, чијим укидањем лако може доћи до егзодуса".
"Очекујем да Немачка, али и неке друге земље, траже договор с нама око тог изузетно осетљивог питања. Морамо да обезбедимо да се ти евентуални услови појаве што пре, црно на бело. Ако не на јунском самиту ЕУ, онда на септембарском", казао је Ђелић.
Он је изразио уверење да "и та препрека неће бити непремостива, али морамо убрзо почети дијалог и пронаћи компромис с међународном заједницом".
Упитан који су то формални услови за добијање датума преговора, Ђелић је казао да "они произилазе из мишљења Европске комисије, и односе се на области телекомуникација и енергетике из дијалога с Приштином, међутим, ни они не би требало да буду нерешиви".
"Несумњиво је да ће бити тешко, али ултиматума неће бити. Многи су говорили да ће бити ултимативна и за добијање статуса кандидата, али се потврдило да међународна заједница признаје и интересе Републике Србије. Тражила је на почетку да се одрекнемо Резолуције 1244, на шта нисмо пристали, и на крају смо дошли до можда помало непријатног, али прихватљивог компромиса", казао је он.