Шеф УНМИК-а Лабмерто Занијер и Бан Кимун су нови извештај о стању на Косову написали пре но што је Међународни суд правде саопштио саветодавно мошљење о легалности косовске независности, па се процес у Хагу у њему, практично ни не помиње.
Ипак, наводи се да је шеф УН писменим путем позвао шефицу ЕУ за безбедност и сарадњу Катрин Ештон да заједнички испитају преостале изазове на Косову.
"Предложио сам да УН и ЕУ, која има кључну улогу у промовисању дијалога усмереног ка решавању питања од заједничког интереса за Београд и Приштину, договоре о заједничком приступу", наводи се у извештају и закључује да је Ештонова поновила спремност да помогне Београду и Приштини на путу ка Европи, уз сарадњу са шефом УНМИК-а.
Први човек светске организације је, још једном, упозорио на проблеме које Занијер има у односима са представницима власти у Приштини, који су "учтиви", али истовремено, незаинтересовани за мисију УН на Косову.
Бан Кимун је упозорио и да је стање на северу Косова и даље "политички деликатно", наводећи два инцидента која потврђују такав став - бомбашки напад током српског протеста у северном делу Косовске Митровице, када је погинула једна особа, и рањавање локалног политичара Петра Милетића три дана касније.
"Укупна безбедносна ситуација на Косову је прилично мирна, али се и даље дешавају инциденти", наводи се у извештају првог човека УН.
Ставове Србије на овој седници заступаће министар иностраних послова Вук Јеремић.
Косовски министар спољних послова Скендер Хисени, који ће присуствовати седници, затражио је јуче од генералног секретара УН Бан Кимуна "замену" Резолуције 1244 УН о Косову.
Косовске власти су и раније тражиле укидање УНМИК-а, што би значило и промену Резолуције 1244, за шта је потребна сагласност свих сталних чланица Савета безбедности. Међутим, без промене става Русије и Кине, које имају право вета, нема гаранције да ће Косово постати чланица УН.
Русија, која председава Савету безбедности, оценила је да се извештај о косовском проблему разматра у одговорном периоду за будућност региона и систем међународних односа и саопштила да МСП није одговорио на питање да ли је признање Косова од стране других држава легално или не.
Седница СБ УН одржава се две недеље након саопштавања мишљења Међународног суда правде, који је оценио да декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом.
Међутим, суд се у својој одлуци није изјашњавао о последицама одлуке о сецесији, нити о легалности признања косовске независности.
Србија је прошле недеље поднела Генералној скупштини УН Резолуцију којом се јасно истиче да једнострана сецесија није прихватљив начин за решавање територијалних питања и позива на проналажење решења путем дијалога.
Такође, Резолуција Републике Србије садржи позив да се путем дијалога дође до узајамно прихватљивог решења за сва отворена питања.
Јеремић је имао сусрете са више од 50 представника држава које до сада нису признале Косово, а налазе се под притиском да то ураде.