Лондонски Тајмс пише о паници која је завладала у Еулексу, после објављивања извештаја Дика Мартија о трговини органима отетих и убијених цивила, којом је наводно руководио Хашим Тачи.Оптужбе које је изнео швајцарски сенатор могле би да да доведу мисију ЕУ у ситуацију да води истрагу против шефа владе која јој је пружила гостопримство.
Еулекс је, пише Тајмс, одмах ставио до знања да можда нема јурисдикцију над тим случајем - починиоци јесу са Косова, али су органи вадјени на територији Албаније.
Уз то, ако се ради о чистом организованом криминалу, истрагу могу да воде и албанске власти.
Ако има елемената ратног злочина, досије би могао да заврши на столу Еулекса, кажу званичници те мисије, који одбијају да се јавно изјасне о Мартијевим оптужбама на рачун Хашима Тачија.
Стручњак за медјународно и хуманитарно право при Европском савету за медјународне односе Антони Дворкин сматра да би се криминална дела наведена у Мартијевом изветају могла оквалификовати као ратни злочини:
"Да би се неки злочин третирао као ратни злочин, он мора да се догоди у контексту оружаног сукоба, а то је свакако био случај на Косову 1999. године. Неке оптужбе изнете у Мартијевом извештају односе се на третман српских заробљеника, а свако малтретирање, а камоли убијање или узимање органа ратних заробљеника је ратни злочин. У Мартијевом извештају износе се и оптужбе за органитзовани криминал, што је обично у надлежности националних судова."
Надлежни Еулекс и албанске власти
Пошто Хашки суд за злочине почињене на простору бивше Југославије више не подиже оптужнице, Дворкин сматра да су за истрагу и покретање евентуалног судског поступка надлежни Еулекс на Косову и власти у Тирани.
У случају да те две инстанце не поступе на одговарајући начин, Дворкин каже да постоји и трећа, мада мало вероватна алтернатива:
"Концепт унивезалне јурисдикције дозвољава трећим земљама да покрећу истрагу и да суде особама осумњичених за ратне злочине или злочине против човечности, који иначе не застаревају. Дакле, такви процеси су могући у оним земљама које су усвојиле Закон о универзалној јурисдикцији. Но, последњих година то се све редје догадја због полити?чи проблематичних и контроверзних случајева у Белгији, Шпанији и Британији".
Дик Марти у свом извештају каже и да су медјународни званичници на Косову знали за илегалне активностима ОВК, укључујући трговину људским органима, али су у интересу стабилности о томе ћутали.
Антони Дворкин сумња да би због тога могли кривично да одговарају, пошто би требало доказати да су ти званичници могли да спрече те злочине или да су на неки начин у њима саучествовали.
Мартијев извештај, по мишљењу Дворкина, неће зауставити најављене преговоре Београда и Приштине, али свакако одражава забринутост не малог броја европских земаља због природе државе која се радја на Косову:
"Зато мислим да ћемо ускоро, упоредо са напорима у правцу решења коначног статуса Косова, видети већи нагласак на решавању проблема који постоје на самом Косову".
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
