Пошто смо на прошлој седници СБ УН видели реаговања на нашу иницијативу, следећи корак је израда предлога, објаснио је Старчевић, додајући да до тада нису могуће чак ни консултације о том српском документу.
Он је је напоменуо да иницијатива Србије званично и није била на дневном реду јучерашње седнице Савета безбедности УН, иако је на известан начин била предмет расправе.
Шеф мисије Србије при УН је подсетио да су се на том заседању сви изјаснили о иницијативи Србије, јер се извештај Дика Мартија о трговини органима на Косову и потреба да се истраже његови наводи помињу и у извештају генералног секретара УН о Косову.
"Да би тај документ и номинално постао предмет расправе, мора се начинити неки предлог: или предлог резолуције, или председничког саопштења, који би укључио оно што ми тражимо, а на дневни ред би га ставила нека држава чланица Савета безбедности УН", објаснио је Старчевић.
Тек после тога би могла да буде заказана седница Савета безбедности УН, затворена или отворена, на којој би се о томе расправљало.
Старчевић сматра да се о иницијативи Србије можда и неће одлучивати само на једном састанку, али је, у сваком случају, претходно неопходно да било који члан Савета безбедности поднесе том телу УН на усвајање конкретан предлог у вези са српским захтевом.
Пошто је генерални секретар свима проследио концепт папир Србије као званичан документ Савета безбедности УН, та иницијатива је сада у рукама сваког члана Савета безбедности и свих чланица УН, додао је он.
Тај документ је сада на столу, истакао је Старчевић, али је указао да се консултације у Савету безбедности не могу водити на бази само једног захтева земље која није чланица Савета безбедности УН.
Разматрање почиње када се на основу поднеска Србије начини нацрт одлуке и на предлог било ког члана Савета безбедности уврсти у дневни ред неког од седница тог тела УН , прецизирао је Старчевић.