Русија је предложила Савету безбедности УН да усвоји званично саопштење које би, како каже Чуркин, странама послало "јасну и недвосмислену поруку да је неопходно уздржати се од једностраних и насилних потеза и решавати постојеће несугласице путем дијалога".

Међутим, руском предлогу су се супротставиле западне државе у лику САД, Велике Британије и Француске. Ради се о томе да Запад сад довршава правно обликовање још једне етапе распарчавања Србије, чему Русија смета. Подсетимо да су албанске власти Косова у 2008. години једнострано прогласиле независност.

Сад је остало да се нова "држава" легитимизира путем Уједињених нација.

Током последњих месец дана су САД и Европска унија обезбедиле подршку острвских држава Карипског басена и низа афричких земаља из редова најсиромашнијих на свету. Тако остаје да се пронађу још три вољне, и може се веровати да ће се оне наћи.

Међутим, проблем није само у томе. На заседању Савета безбедности УН, 30. августа 2011, специјални представник Русије при Савету безбедности УН Виталиј Чуркин је поставио врло незгодна питања за Запад. Зашто Уједињене нације још нису започеле истрагу о незаконитој трговини органима Срба и зашто се одуговлачи са постављaњем новог специјалног представника генералног секретара међународне организације на Косову?

Њега је подржао стални представник Колумбије у УН Нестор Осорио, који је рекао да је "неопходан напредак у истрази о црној трансплантологији, иначе ће се морати тражити алтернативни начин да се то уради".

Треба приметити да је Парламентарна скупштина Савета Европе још 25. јануара 2011. године усвојила резолуцију поводом црне трансплантологије на Косову, затраживши спровођење непристраsне истраге о томе. Занимљиво је да се први пут у извештају Парламентарне скупштине Савета Европе говорило о учешћу садашњег косовског руководства у организовању злочиначке групе специјализоване за трговину људима и људским органима.

Међутим, Запад је фактички онемогућио даљи рад УН у том правцу. О разлозима таквог поступања се може судити по наступу министра спољних послова Косова Енвера Хоџаја, који је 30. августа на заседању Савета безбедности УН изјавио да оно што се десило 25. јула представља чин "насиља Србије на територији Косова". Према његовим речима, у косовској држави не може бити паралелних структура власти и косовски Срби треба да се потпуно потчињавају Приштини, а "Србија нема право да финансира полувојне формације на територији" покрајине.

Истина, кад је коментарисао ситуацију у погледу истраге о црној трансплантологији, Хоџај је изрекао примедбу која је врло незгодна по ЕУ. Како је рекао, у том случају Косово "нема шта да скрива и власти су спремне да сарађују у истрази". Зато, судећи по понашању Брисела, Запад уопште, и ЕУ посебно, има шта да скрива.

Подсетимо да се ситуација на северу Косова, где живи око 200.000 Срба и Рома, заоштрила 25. јула 2011, кад су албанске власти, кршећи међународне споразуме, покушале да успоставе контролу над административном границом са Србијом. Премијер Косова Хашим Тачи је лично наредио специјалним полицијским снагама да заузму царинске пунктове "Јариње" и "Брњак" како би се спречио увоз робе из Србије који није под контролом албанских власти.

То је за неалбанско становништво Косова значило крај. Ни Срби ни Роми немају илузије у погледу тога шта их очекује у случају ликвидације преосталих аутономних права, што не скривају ни Албанци.

Реч је о прогону српског и ромског становништва из северних делова Косова. Ниje случајно што су Срби, већина голих руку, бранили граничне прелазе који их повезују са Србијом. Они су блокирали путеве. У сукобу су рањене десетине људи, а погинуо је један албански полицајац.

Та тема није случајно додирнута на заседању Савета безбедности УН, 30. августа. Министар спољних послова Србије Вук Јеремић је поставио врло непријатно питање за Европску унију: "Зашто је мисија ЕУ на Косову (која треба да поштује права обе стране) оставила Србе без заштите?".

О томе је говорио и стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин: "Провокације албанских власти Косова... дестабилизују ионако крхку ситуацију, доводе до повећања напетости". Он је оптужио Запад, рекавши да је НАТО у циљу брзог пребацивања косовских специјалаца до српских пунктова обезбедио хеликоптере.

Мора да је рачуница била у томе да косовске снаге веома брзо успоставе контролу, и да Срби једноставно морају прихватити оно што се десило. Међутим, било би погрешно сматрати срећним завршетком оно што се десило крајем јула. Као што је познато, над горепоменутим пунктовима је контролу преузео Кфор. Виталиј Чуркин је у вези с тим рекао: "Забрињава нас то што су 'Јариње' и 'Брњак' проглашени затвореном војном зоном с правом војника на смртоносну употребу оружја".

С обзиром на то ко је сад ангажован у Кфору, може се разумети забринутост руског дипломате. Може ли се очекивати да НАТО, који је логистички подржавао албански напад на српске пунктове, штити Србе? Много је важније друго питање - када ће просто препустити контролу над "Јарињем" и "Брњаком"? Уосталом, судећи по мишљењу Срба, већ сад војници Кфора ревносно испуњавају све жеље албанског руководства и чине све како би осигурали блокаду северних делова Косова и економски их угушили. При томе сад Кфор чини све да Србе лиши могућности да поново блокирају путеве. На пример, покушава да одузме Србима тешку грађевинску технику.

Или други моменат. Као што је познато, од краја 2008. године је одговорност за оно што се дешава у покрајини преузела полицијска и правосудна мисија ЕУ на Косову (Еулекс). На њу се и обрушио Виталиј Чуркин, оптуживши је за непоштовање прокламованог неутралног статуса и "отворену попустљивост према властима у Приштини". Он је подсетио да је њену неутралност према сукобљеним странама гарантовао генерални секретар УН. Иначе не би могла да делује на Косову. У суштини, Чуркин је то повезао с тим што секретаријат УН одуговлачи постављање шефа мисије УН на Косову. Међутим, то није чудно. Европска унија уопште не жели да јој се неко врзма око ногу приликом ломљења Србије.

На тај начин, став косовских Албанаца који је изнет на заседању Савета безбедности УН не оставља илузије у погледу даљих догађаја у покрајини. То јасно схватају косовски Срби, који позивају Београд да брани националне српске интересе и оштро осуђују "ултиматуме" Запада. Одговарајућу декларацију су 30. августа усвојили представници српских општина на Косову.

Они нарочито инсистирају да на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН Србија треба да тражи од тог органа повратак својих снага безбедности на Косово. Међутим, то је илузија. После пораза у 1999, Србија просто нема право да тамо распоређује ни војску ни полицију.

Говорећи о ултиматуму Запада, косовски Срби имају у виду изјаве немачке канцеларке Ангеле Меркел приликом посете Београду 23. августа 2011. Она је тада затражила распуштање српских органа власти на Косову, повезавши решавање тог питања са могућношћу интеграције Србије у Европску унију.

Српски политичари су оштро критиковали тај ултиматум пошто је представница ЕУ, која се на речима толико брине за поштовање демократије, на делу затражила потпуну ликвидацију аутономије Срба у покрајини и њихово препуштање на милост и немилост оних који су се већ бавили продајом људских органа западним земљама.

Међутим, то још није све. Ангела Меркел је јасно рекла председнику Тадићу да улазак Србије у ЕУ неће бити могућ ако Београд не призна чињеницу отцепљења Косова. У суштини, ситуација је сад у ћорсокаку.

Премда је Тадић искључио могућност издаје српских интереса и рекао да признавања неће бити, он нема куд.

Изручивање Младића и Хаџића Хашком трибуналу није задовољило Запад који намерава да одлучно прекроји мапу Балкана и још више ослаби Србију. Тадићев став не би требало никога да превари.

Београд нема много алтернатива: само признавање. Иначе ће против Србије опет бити примењена сила. Београд се једноставно не може супротставити уништењу српске државе. Мали број наивних полаже наде у Русију. Међутим, ако она није заштитила Србе 1999, прилично је сумњиво да ће сад хтети то да ради.

Реч је о томе да смо увелико ми сами створили толико заоштрену ситуацију око Косова. Као што је познато, до краја 2008. године је за безбедност на Косову била одговорна мисија УН (УНМИК).

Зашто се Русија сагласила са препуштањем тих задатака Еулексу? И зашто смо повукли свој контингент, путем којег је Русија могла реално утицати на ситуацију?