Према том извештају, вође ОВК су зарађивале и до 45.000 долара од извађених органа само једне отете особе.

У извештају на 30 страна, у који је Танјуг имао увид, наводи се да су отмице Срба почеле средином 1999. године, када је 100 до 300 људи отето и тракторима и камионима превезено у притворске зграде у Кукешу и Тропоји, градовима на северу Албаније.

Почетком августа 1999. године између 25 и 100 отетих је пребачено из Албаније у приватне куће и индустријске комплексе у централној Албанији, у град Бурел, 110 километара југозападно од Кукеша.

У приватној кући јужно од града Бурел била је смештена приватна клиника. Ту су узимани органи од жртава, које су касније умирале. Посмртни остаци су били закопавани у близини.

Органи су касније транспортовани до аеродрома Ринас у близини Тиране и одношени даље.

Према извештају, последња група је доведена у кућу у градићу Бурел у пролеће или почетком лета 2000. године.

Извештај је направљен на основу разговора са најмање осам извора – сви Албанци са Косова и из Црне Горе који су били у ОВК.

Четворица су директно учествовала у транспорту најмање 90 Срба у заробљеничке кампове у северној и централној Албанији. Тројица су довела жртве до клинике, двојица су закопавала лешеве после операција, а једна особа је учествовала у предаји органа до аеродрома Ринас код Тиране.

Према свим изворима, транспорт људи и вађење органа су рађени уз знање и укљученост средњег и вишег нивоа официра ОВК, као и уз учешће доктора са Косова и из иностранства.

Операцију је подржао човек који има везе са оперативцима албанске тајне полиције за време бивше владе Салија Берише, додаје се у извештају.

Један од сведока испричао је како је 20. јула одвезао већу групу Срба из места Љутоглав између Суве Реке и Призрена и да је међу њима препознао Властимира Стевановића, који је радио као конобар у Дому армије у Призрену. „Нико нас није зауставио на албанској граници, а после три дана је обављен још један превоз, али сада убијених Срба у Албанију”, и, према исказу сведока, то је организовала група једног од вођа ОВК Исмета Таре.

Други сведок је испричао да је два пута возио групе Срба до куће – клинике у месту Бурел. Први пут у октобру 1999. године, и предао их је Бесиму Вокшију из ОВК.

Следећи транспорт је био у мају или почетком јуна 2000. године, када је довео 20 жена, углавном из источне Европе и бившег СССР-а.

Након операција, жртве су сахрањене у околини.

Како се наводи у извештају, сведок је нестао из Клине у марту 2003. године. Породица никада није нашла тело, нити је властима због страха од освете пријавила његов нестанак. Један од сведока у кући у Бурелу помиње албанске докторе Ђамила и Адмира, као и једног доктора арапског порекла. „Када сам водио последње особе, једног српског мушкарца и једну млађу жену, они су били престрављени. У једном тренутку мушкарац ми је рекао: Убијте нас одмах, нећемо да будемо исечени на комаде”, испричао је сведок. „Срби су довожени високо у планине да би им се поправила крвна слика. Ту су радили и секли дрва, и добијали су добру храну, да би након неког времена били пребачени у Бурел где су им вађени органи”, наводи сведок.

Један од сведока као посебно окрутног, и као организатора кампова где су били заробљени Срби, помиње Џавида Елсханија из села Пиране поред Призрена. За њега каже и да је био у веома добрим односима са Рамушом и Даутом Харадинајем.

И остали сведоци су детаљно описали како су на Косову преузимали жртве и како су их касније превозили у Албанију, где су им вађени органи.

Танјуг

----------------------------------------

Бан Ки Мун: Подржаћемо истрагу о трговини органима

Вашингтон – Унмик је спреман да у потпуности подржи истрагу о трговини људским органима на Косову, истиче се у најновијем извештају генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна и, истовремено, изражава очекивање да ће се у наредном периоду напредовати ка отварању дијалога Београда и Приштине, који још није започео због пада косовске владе.

Унмик остаје спреман да пружи пуну подршку свакој евентуалној даљој истрази о тим тврдњама која би се могла водити у будућности, истакао је он.