Ишчекивање и безнађе захватило је малобројне Србе у Приштини. До среде имају рок да напусте простор од 40 квадрата у центру града где се налази импровизована амбуланта. То им је једино сигурно састајалиште уназад 12 година.
Лекар Славица Чанковић каже да је ово живот српске заједнице. "Овде се одвија и лечење, и култура и дружење, један живот у малом", описује Славица Чанковић.
У Приштини је до сукоба 1999. године живело око 40 хиљада Срба. Након рата није их остало ни један одсто од тог броја. Не мире се са одлуком да напусте простор у центру града.
Драгица Јанићијевић из Приштине каже да им је простор где се налази амбуланта важан због безбедности.
"Јуче је докторка била са једном групом људи из Приштине, Мујом и Мустафом, предложили су да нам дају простор у згради YU програма. Ми смо тамо имали амбуланту, али сваки дан је била обијана. Ко ће тамо да нас штити. Овде нам је полиција", каже Драгица Јанићијевић.
Из Епархије рашко призренске упутили су апел међународним организацијама и мисијама на Косову да спрече исељавање Срба из простора у центру Приштине.
Приштински парох Стево Митрић каже да је насилно исељење почетак новог 17. марта који се десио 2004. године. "И ако се то учини заиста, ако се отвори бифе за полицију како то неки предвиђају, онда ће то бити срамота", каже Митрић.
Преостали Срби у Приштини истичу да им се нико од српских представника у косовским институцијама није обраћао, макар да поразговара.
"Апсолутно су незаинтересовани за нас. Или смо ми били толико скромни и тихи да нисмо тражили никакву помоћ", наводи лекар Славица Чанковић.
У косовској полицији кажу да нема промене става за исељење из просторије која је у полицијској згради, али не искључују могућност да рок буде поново померен. Србима је простор за окупљање доделио Кфор због безбедносних услова.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
