Село Житиње налази се на Косову и Метохији у општини Косовска Витина.
1999. године из овог косовско-метохијског села протерано је свих 140 српских породица.
На путу Житиње - Клокот 26. јула 1999. године у аутомобилу, на очиглед војника Кфор-а убијено је двоје Срба, Властимир Станковић и његова рођака Милица Аксић. Након неколико дана у Житињу су убијени и Живковић Петар и Ђорић Спасоје.
Кфор и међународна мисија УНМИК на Косову и Метохији није хтела да заштити Србе у Житињу па је село након убистава Срба организовано напустило 140 српских породица.
Након напуштања својих домова српске куће бивају спаљене, комплетна имања уништена а бунари затровани од стране дојучерашњих комшија Албанаца. Исто се догодила и са суседним селима Трпезе и Деваје.
Црква Св. Тројице у овом косовско – метохијском селу опустосена је и оскрнављена после 1999. године. (Црква Св. Тројице у Житињу саграђена је 1890. године на темељима претходно срушене цркве Пресвете Богородице, од стране Турака).
Већи део Срба спас од зулума потражило је у Србији, а неколико десетина породица настаниле су се у колективним смештајима на Косову и Метохији и на југу Србије.
У селу Партеш, недалеко од Житиња привремено се настанило неколико породица Срба из Житиња у згради напуштене земљорадничке задруге без основних услова за живот, без воде, а често и без струје.
Након 13 година патњи, новоформирана општина Партеш - Пасјане за породице прогнане из Житиња и суседног села Деваје које је доживело сличну судбину, уз помоћ међународне заједнице 2012. године саграђено је неколико кућа у којима су данас смештени прогнани из Житиња.
Кососвке власти и међународна мисија на Косову и Метохији финансирале су изградњу више кућа за Србе повратнике у селу Житиње, али су убрзо након изградње исте демолиране од стране комшија Албанаца, који су послали јасну поруку да Срби у овом селу нису добро дошли.
ЗА УБИСТВА СРБА И УНИШТАВАЊЕ СРПСКЕ ИМОВИНЕ У ЖИТИЊУ НИКО НИЈЕ ПРИВЕДЕН ПРАВДИ.
Срби у Житињу нису били поштеђени страдања пре 1999. године.
Деветогодишња девојчица силована је од стране Албанаца 1982. године, отац је пронашао на њиви у кукурузу.