Српска православна црква и верници славе  Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Божић – рођење Исуса Христа. Службама бдења и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.

Као и протеклих година Срби на Косову и Метохији иду организовано у сечу бадњака, а у многим срединама  организовано је паљење бадњака у портама манастира или у селима као што је случај у Косовском поморављу. У порти манастира Грачаница, традиционално се на бадње вече окупља велики број верника који присуствују паљењу бадњака и празничном бдењу. 

Овај празник је и последњи дан 40-дневног Божићног поста, којим се верници припремају за прославу Божића. У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На овај дан ујутро најстарији мушки укућанин засече храстово или церово дрво - бадњак, које треба одсећи са три ударца тако да падне на исток. Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Пали се уочи празника и гори до Божића, када се објављује радост Христовог Рођења.

Догоревање бадњака је симбол растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у Новорођеног Христа. Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему. Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлајемску пећину где је рођен Богомладенац Исус, који је повијен у сламу и којем су се најпре поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак. Постоји обичај да се куће посипају житом, те низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христос дошао да људе зближи, нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени, ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени, да пије воде живе", записано је у Јеванђељу. На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе. Божић је први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила поста. Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.