Иако се Срби на Косову и Метохији боре за голи опстанак, логично би било да им је најмање до политике, али, битка за превласт у "Српској листи" све више најављује најпрљавију предизборну кампању која ће уследити на јесен. На друштвеним мрежама готово да нико и не говори о лошем животу Срба на Косову и Метохији, већ неки политичари користе сваку прилику да понизе своје политичке противнике.
Политичари са севера Косова и Метохије, као и до сада, желе апсолутну доминацију у креирању косовско-метохијске политике у координацији са српским властима из Београда, тј. желе да се по сваку цену додворе председнику Србије Александру Вучићу и да се дочепају и косовских фотеља којих су се до недавно гнушали, а оне који су у њима раније седели називали издајницима.
Косовско-митровачки политичари обавијени патриотизмом, новцем и српском заставом, сада желе да се "баве издајом", јер су брзо претрчали мост од патриотизма до "издаје", а изгледа је остало још само да елиминишу косовско-метохијске Србе који живе јужније од подељеног града, а за које очигледно није заинтересован ни званични Београд.
С обзиром да су годинама радили против велике већине српског народа који живи на Косову и Метохији, политичарима са севера ова улога неће тешко пасти. Срби у тзв. енклавама данас живе на највећем простору Косова и Метохије.
Ниво услуга српских установа које пружају здравствене и социјалне услуге на преко деведесет процената косовско-метохијске територије, најнижи је од 2000. године, а оваквом стању допринели су преговори и договори у Бриселу.
У преговорима који се воде у Бриселу, акценат је стављен искључиво на Србе који живе на северу Косова и Метохије, јер тај део Косова и Метохије није био у косовском систему власти. Данас се ово стање значајније променило. Косовски инструменти власти полако заузимају главну улогу и на овом делу Косова и Метохије. Прећутно је спроведена интеграција Срба који су радили у Цивилној заштити, и свим структурама безбедности, у косовске институције, макар и само само на папиру. Србија ускоро укида телекомуникациону мрежу коју какву-такву има на Косову и Метохји и препушта је Косовској регулаторно-телекомуникационој агенцији.
Поменуте институције су демонтиране, а Срби у овом делу Косова и Метохије, иако интегрисани у косовски систем не раде, већ само примају плату. Албанска власт у Приштини је јако стрпљива по овом питању, свесни да ће процес интеграције бити дугачак, али да ће бити спроведен до краја.
Са друге стране Срби на централном Косову и Метохији, косовско-поморавским селима, Штрпцу и Срби у метохијским селима масовно напуштају Косово и Метохију, а њихови животни проблеми одавно су у сенци политичких превирања у Српској листи у којој су на недавно одржаним парламентарним изборима у истим редовима били и они који су пре само четири године били љути противници. Иста борба се данас одвија унутар Српске листе.
Претпоставља се да је Косово и Метохију у претходној години напустило више стотина младих брачних парова, а број уписаних првака у српским срединама на Косову и Метохији прави је показатељ бројног стања Срба, који се све чешће одлучују да продају имања и упуте се у неким од европских земаља, како би решили егзистенцијано питање.
Уколико се настави овакав тренд на Косову и Метохији ће за пар година остати мали број Срба.
Живот већине српског живља на Косову и Метохији креирали су политичари из Косовске Митровице. Финансирање српских институција и целокупна финансијска помоћ из Србије била је у рукама митровачких политичара, а не ретко и у рукама мафије.
Свађа унутар српске листе коју прећуткују српски медији угрозиће опстанак Срба на Косову и Метохији, а такође и политика Београда, која одобрава овакво стање у Српској листи.
Дискриминисани од стране званичног Београда, у скалду са европским споразумима, без могућности да добију пасош који обухвата безвизни режим и уз институционалну тортуру косовских власти, Срби на Косову и Метохији су данас најугроженија етничка групација у Европи, а још један терет око врата је неслога политичара која се полако преноси и на људе.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
