Колико о Србима на Косову и Метохији брину политичари најбољи говори слика, али...
И оној преосталој српској сиротињи на Косову и Метохији, ових дана, као и пре четири године, почели су на врата да пристижу на изглед угланцани политичари са тамним наочарима, јер не могу људе да гледају у очи, а од српске нејачи траже само једно, глас.
Некада у Милошевићево време, када се на друмовима појаве машине за асфалтирање, знало се да је дошло време за изборе. Данас је машина све мање, а путеви никада гори . То је знак да су цене гласова, драстично пале.
Колико потцењују Србе који данас живе на Косову и Метохији, говори и то да људе вежбају како да гласају, на претходно ископираном гласачком листићу. Најважније је то да се не гласа за људе, већ за бројеве...
На протеклим изборима су на листама били "патриоте и издајници" раздвојени, а данас су уједињени у "патриотски блок". Ако смо нешто постигли у протеклих четири година, то је да смо неутралисали издајнике.
Данас је "Српска" само рекламни спот, јер од српства није остало ништа до голе речи, која се провлачи кроз четворогодишње мандате за које се сви скупа боре.
Интернет сајтови који се баве предизборним лагаријама свакодневно објављују фотографије, на којима српска сиротиња раширених руку у својим авлијама дочекује политичаре, који нуде боље сутра.
Боље сутра... у све празнијим школама, у амбулантама без лекара и лекова, у српским селима где дворишта зарастају у трње или у онима у којима су Албанци све бројнији.
Неуки политичари, које је изнедрило невреме косовског неба, српске сиротиње се сете само за време предизборних лагарија, пред локалне изборе.
Паметнији су се одавно склонили и немо посматрају шта се догађа.
Колико данас у очима политичара, у време избора вреди једна петочлана српска породица на Косову и Метохији? Овакве породице су реткост, а тамо где их има оне су права мета за политичаре на изборним листама на Косову и Метохији, за изборе које расписује иста она власт која је 2008. године прогласила независнот Косова.
- Неколико десетина евра, или нека пољопривредна машина, сасвим је довољно да петочлана породица гласа за једну од политичких опција.
Данас су на овим листама они Срби који су до само пре две године били најгласнији противници ове "државе".
Није их срамота да и после четири година уђу у ону исту кућу сиротих Срба, док се са тавана види отворено небо, а у једној соби спавају четворо малолетне деце, заједно са родитељима. Обећавају им десетак евра за гласове, и не само то, него и да ће мислити на њих...
Стратегија је развијена много раније, спискови су готови, а неки су због тога заглавили у полицији. То је у медијима представљено као политичко хапшење Срба на Косову и Метохији. Не, није политичко хапшење, али има везе са политиком. Сви смо ми на тим списковима обележени као потенцијални гласачи неких политичких опција.
Толико нас је мало остало да "они" знају ко ће за кога да гласа.
Многочлане породице су углавном већ купљене, новцем или неким другим материјалним средствима.
Народу је изгледа добро.
За дивно чудо сада су се сетили и расељених Срба, за које ће бити организован превоз и сендвичи за дан када се гласа.
Ипак, о томе колико је Срба отишло са Косова и Метохије у протеклих четири година, није популарно говорити у предизборној кампањи, али како ствари стоје за четири године Срба на Косову и Метохији ће бити у пола мање него сада.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
