Велики број одсељених Срба, Божић прославља на Косову и Метохији.
Ових дана на Косову и Метохији живот добија другачији смисао. Патња и осећај усамљености српскога народа на тренутак одлази у страну. Породице су на окупу, сви су радосни и све изгледа као некада.
После много страдања српскога народа на Косову и Метохији, једино су вера, светиње и верски празници попут Божића окупљали Србе.
Божићни обичаји се разликују од села до села, а многи стари обичаји се полако гасе .
Помодарство и прослава догађаја који нису у духу Православља, код Срба на Косову и Метохији немају првенство у односу на највеће хришћанске празнике. За Божић на Косову и Метохији Срби се припремају данима, а оне породице које живе у духу Православља, за Божић се припремају постом и молитвом.
Домаћице у последњој недељи поста почињу са припремом посне трпезе за Бадњи дан, а такође и припрему масне трпезе за дан Божића.
За Бадњи дан трпеза треба да буде посна и скромна, али свака породица даје све од себе, да најрадоснији хришћански празник прославе богато. Они који живе у селима труде се да на столу имају што више домаћих производа, које је Бог подарио те године.
Мушки део породице припрема печеницу и воће, а када осване Бадње јутро, домаћин креће по Бадњак.
У косовско-метохијским селима у којима има цркве, сви бадњаци се освештају, па тек онда се уносе у кућу. Када домаћин унесе Бадњак у двориште, наслања га на амбар са житом или испод кућне греде, где стоји до вечере.
Женски део породице за то време у кући приводи крају припреме за дочек Бадњака.
Када је све готово, домаћин са дечицом одлази по Бадњак, а домаћица поставља вечеру на слами, али не на столу већ на поду куће и на прагу дочекује Бадњак.
Први у кућу улази домаћин, иза њега иду деца која пијучу са гранчицама у рукама.
Док улази у кућу домаћин изговара "Добро вече, стигло Бадње вече" и баца пшеницу, да и наредне године Бог подари берићет.
На столу је чесница, посна јела и воће. У чесници је новчић, који по веровању доноси срећу ономе ко је пронађе.
Домаћин у ватру ставља најдебљи део бадњака који ће када се нагарави бити извађен из ватре и од њега домаћин у зору на Божић направи крстове које ће поставити у кућу, амбар, на бунар, у њиву, као чуваре берићета. Док пали бадњак домаћин се моли Богу за здравље своје породице и берићет.
Након домаћина сви укућани убаце по једну гранчицу у ватру. Затим домаћин тамјаном окади укућане и трпезу, а након тога ломи чесницу и почиње вечера.
У порти манастира Грачаница, пали се велики Бадњак. Паљењу Бадњака присуствују многи верници. У неким косовско-метохијским селима рођење Исуса Христа прославља се паљењем Бадњака уз врућу ракију.
У неким крајевима на Косову и Метохији у раним јутрањим сатима окупљају се деца, али и одрасли и обилазе све куће у којима живе људи, вичући Божић, Божић, Божић! Домаћин износи врућу ракију, а домаћица воће, колаче, а у неким местима спрема се и кукурузна бареница прекривена домаћин сувим месом и кобасицама. Ово јело је карактеристично за косовско-поморавски округ.
Домаћин у зору обилази имање и у свакој њиви оставља по један крст који је направио од Бадњака.
Овакви обичаји полако бледе, али с обзиром да су их данашњим генерацијама сачували најупорини Срби прошолга времена, заједно са Православном вером, сва је срећа да и данас постоје они који ће их будућим генерацијама пренети.
На литургијама у косовским манастирима и црквама верници који су постили, причешћују се и поздрављају радосним хришћанским поздравом "Христос се Роди - Ваистину се роди".
Божић пружа прилику да се на тај дан људи зближе, те се одлази у посету родбини.
Желимо Вам да овај празник проведете у миру и благостању и зато Вас поздрављамо радосним поздравом
ХРИСТОС СЕ РОДИ - ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!