О.Игњатије је заједно са игуманом о.Кирилом учествовао у изградњи манастирског комплекса, слажући камен на камену.

Бивши игуман манастира, о.Кирило одлучио је да остане у Драганцу заједно са искушеником Бором.

На званичном сајту ЕРП налази се текст у коме се истиче да је смена уследила након захтева о.Кирила, због наводне изнемоглости и старости.

Како незванично сазнајемо, о.Кирило је трпео извесне притиске и сам је одлучио да пупости, јер је именовање новог игумана било неминовно, с' обзиром на последња догађања у епархији и након напуштања епархије више од стотину монаха и искушеника.

Револтирани верници који су се јуче окупили у манастирској порти нису пропустили прилику да владики Теодосију искажу своје незадовољство због последње одлуке о смени оца Кирила.

О.Кирило ужива велико поверење народа у поморављу, а заслужан је за очување манастира, спречавање исељавања Срба, и др.

Окупљеним људима у манастирској порти о.Кирило је рекао да наставе да посећују манастир, а да од народа очекује да у недељу дођу на литургију.

Прошло је десет година од напада на аутобусе Ниш Експреса у Ливадицама код Подујева.

16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад  на аутобусима Ниш Експреса у Ливадицама код Подујева, у коме је на лицу места живот изгубило 10 Срба, док је четрдесетак путника у аутобусу задобило лакше или теже повреде. Недуго после напада, још двоје Срба је подлегло повредама задобијеним у експлозији. Један од главних осумњичених за напад, косовски Албанац Фљорим Ејупи, после хапшења од стране УНМИК полиције успео је да побегне из војног затвора у америчкој бази Бондстил, да би 2004. године био поново ухапшен у Тирани, а 2009. године ослобођен због "недостатка доказа" како наводе власти у Приштини.

Жртве терористичког напада у Ливадицама били су Срби који су кренули на Задушнице у правцу Грачанице. Преживели су након снажне експлозије која је практично разнела аутобус, описали ужасне сцене разбацаних делова људских тела, крви и јаука рањених. Терористи су експлозив поставили у канализациону цев испод пута, недалеко од Подујева, у делу Косова који је искључиво настањен албанским становништвом. 

Напад на аутобус Ниш Експреса у Ливадицама један је од најтрагичнијих примера етничког терора који се од завршетка рата 1999. године и доласка међународних снага спроводи над Србима на Косову и Метохији. Према свим оценама одговорних лица, реч је о нападу чији је циљ био да се још више застраши преостало српско становништво на Косову и Метохији. Нажалост, после овог напада уследили су и бројни други напади чији починиоци по правилу нису никада доведени пред лице правде. 

Фљорим Ејупи, Албанац из Подујева осумњичен је да је тога дана извршио терористички напад на аутобусе НИШ Експреса.

Врховни суд Косова је у другостепеном поступку у марту 2009. године ослободио Фљорима Ејупија, јединог осумњиченог за "случај Ливадице", због, како је тада наведено, недостатка доказа. 

Након доласка Еулекса истрага је настављена, али починиоци нису кажњени.

Имена Срба убијених у нападу на аутобус су:

1. Ненад Стојановић (рођен 7. јула 1943) из Ниша, возач аутобуса, 

2. Милинко Краговић (5. јануар 1943) из Ниша, кондуктер аутобуса, 

3. Лазар Миликић (19. јун 1936) из Липљана, 

4. Драган Вукотић (2. новембар 1954) из Косова Поља, избеглица у Нишу, 

5. Небојша-Његош Цокић (27. јун 1974) из Садовине код Витине, привремено расељен у Куршумлији. У нападу су погинули и Небојшина жена и син, 

6. Снежана Цокић (16. фебруар 1975), Небојшина супруга 

7. Данило Цокић (рођен 1999.г.), двогодишње дете, син Небојше и Снежане Цокић, 

8. Мирјана Драговић (12. јануар 1981) из Лапљег Села, 

9. Сунчица Пејчић (14. јануар 1972) из Приштине, привремено расељена у Нишу, 

10.Тихомир Стојковић (18. јануар 1969) из Косовске Каменице (његово тело је са великом тешкоћом идентификовано јер је било потпуно разнесено експлозијом), 

11. Живана Токић (5. мај 1948) из Скуланова код Приштине, привремено расељена у Лесковцу (Живана је умрла 10 дана након напада због тешких повреда које је задобила), и 

12.Н. Токић, супруг Живане Токић, такође је умро у пролеће 2001. године од последица рана задобијених у нападу.