Његовој Светости Патријарху српском Господину Иринеју и свему Свештеном Сабору Архијереја СПЦ

ОТВОРЕНО ПИСМО

Ваша Светости, Високопреосвећени и Преосвећени Оци,

Као деца Цркве удовице – епископа нам браћом ућуткана, као чеда Оца љубљенога – домашњима оклеветанога и распињанога, као овце слепи без пастира поузданога – браћом му „пастирима“ у јаму баченога… све плачући за Јосифом нам драгим, као Праоца нам Светога Јакова – молимо Вас и преклињемо: да антиканонску, тј. антицрквену и цркворазарајуће-окупациону експедицију ниспослату нам у лику бившег епископа зах.-херц. Атанасија и „викара“ (!?! – појам крајње неразумљив; ваљда хорепископа) дечанског Теодосија ПОВУЧЕТЕ како би сви скупа превазишли догађаје минулих смутњи изазване, верујемо несвесно, још на самом почетку поста, брзоплетим, нецрквеним, чисто световним, грубо-извршним, распудним дејством светога Синода на овце паше рашкопризренског нам узорно-правоверног Архипастира Г.Г. Артемија.

Придружујемо се овом апелу и ми, остали православни који, иако комарачке, а ипак неспаљене савести желимо да свој глас подигнемо против неправде изазване антиканонским дејством Светог Синода, осећајући, попут блажене успомене оца Јустина Ћелијског, да „нисмо рођени да душе наше буду прљаве потковице на копити галопирајућег коња ничијих амбиција и интрига“.

Да се у овом случају ради, не само о атаку на епископа Артемија, већ суштински о уклањању главног, са својим бројним монаштвом, противника новоконкордатском, проекуменистичком расправослављивању и (вешто прикриваном) унијаћењу Србије римокатолицизмом – помпезно најављиваним за 2013.г. али, такође и покушају потирања најчојскијег вишегодишњег готово усамљеног „косовског ратника“ за очување огњишта Србиновог на земљи му заветној, крвљу мученика омеђеној, са 1300 студенаца исцелитељних који православљем извиру и правоживљем напајају душе српске вековима, јасно је ово свима побожнима, али је потребно посведочити све ово нарочито и ради свих крштених уопште, као и свих опредељених на тврдоглаву и тврдоврату непобожност, јер је и једнима и другима Истина једина и неопходна храна као разумних бића душа људских.

Комунисти су деценијама покушавали да разним неделима и махинацијама остваре свој утицај на Српску Православну Цркву. Кроз њих, као и кроз сваку наредну власт лако је видљив утицај државе на деловање појединих црквених старешина, нарочито кроз форсирање утицаја институције Светога Синода који, из године у годину, све више и више, узурпира врховну власт Светог Сабора свих епископа СПЦ, што се нажалост најјасније уочава кроз синодално, несаборско антиправославно увлачење и прљање православне вере и њено дављење у екуменистичким белосветским баруштинама васколике лажи, и то увек готово истим синодалним делегацијама које у име српског „православља“ потписују разне јеретичке ствари; уводе реформе у свесвету Литургију, самовољно их цркворазарајуће, појединачно и антисаборски по Србији спроводећи (реформе иначе не због вајног „поправљања“ Литургије свете, јер како поправити оно што нам неискварено оставише Свети Оци, већ једино услед усличавања Њеног духу овога света, ради планиране будуће јеретичке уније, тј. новог екуменистичког конкордата).

У Равени Св. Синодом овлаштени српски епископи потписују екуменистичку декларацију којом, између осталог признају римског папу за првозваног епископа Цркве, иако он ван Цркве пребива већ готово хиљаду година, штампају са православног гледишта готово неупотребљиве уџбенике веронауке; пропагирају евроокупаторске и издајничке србосрамотне ставове државе по питању Косова и Метохије и признавања тренутно постојећег злорођеног јајета црночиних орлова на црвеној српском крвљу натопљеној позадини; а исти ти људи који се још увек и православним епископима називају, у својој умишљеној свемоћи рекламно изјављују како су се 2006. г. три дана молили заједно са разноразним јеретицима (како ли им се тај заједнички „бог“ зове и чему их учи – нису нам објаснили, јер се ни на Сабору не могаде поставити питање њихове издаје правоверја, пошто иста господа и дневни ред Саборски једини одређују).

Ко ће још постићи поменути све дрскости, неверја и издаје исте мале духовне олигархије, од неверовања у бесмртност душе све до избацивања Светог Аве Јустина и његове свеправославне догматике са Богословског факултета СПЦ-а, а кога сада тиме осрамоћеног смерају канонизовати; – административно канонизовати а у упракси презирати и ниподаштавати ?!?

Трезвено ишчекујући Ваш миротворно – дејствени благослов који ће, знамо, надуго обновити и очврснути наду и веру у чистоту православља и правоживља српског, колико могући трудећи се у правоживљу, верни Православљу и Вама остајемо синовски одани. Стога, целивајући свету десницу предлажемо клечећи, подножју ногу светости Ваших ову многобројну брижну молитву нашу – Бога небом погледајући а земљом благодат Његову кроз Вас с поверењем ишчекујући Вашим делатним повратком негдашњег предањског мира древне побожности српске. Амин.

Додатна појашњења потенцијалним потписницима

Ово отворено писмо које је за узрок имало пре свега напад како на православље, тако и на Косово и Метохију, шto ради довлачења у Србију зловерног и у непокајању традиционално беспримерног римског папе 2013г. унијатско-јеретичких тежњи ради, то и ради верификације институција псеудодржаве Косова (синодском најавом постављања савршено, готово безлично – попустљивог еп. дечанског Теодосија на место психофизички живог и здравог еп. Артемија), али и коначно растурање, у СПЦ најбројнијег, православно-правоживећег монаштва окупљеног око неупоредиво најпредањскијег духовника нам владике Артемија.

Почетни потписници овога отвореног писма су монаси појединих рашко–призренских манастира који су, већином једномислено уз Свети Сабор, Устав Цркве српске и владику Артемија, као и поједини храбри појединци из манастира где игумани нису сложни са њим. Али, ако се узме у обзир да управа неколиких великих нам манастира није дозволила ни да обавестимо њихову братију или сестринства о овом, милости искатељном писму Светом Сабору епископа СПЦ, тада број ових сада храбрих потписника још више добија на значају, те се лако свакоме може схватити да би тај број у мирнијим околностима био далеко, далеко већи. Ми почетни потписници смо се истурили у претходницу ове групе која сведочи да желимо поштовање Устава и предања Цркве позивајући на повратак све преступнике, ма како се они називали, како би коначно завладао мир свима, а ако би, нажалост уследило супротно, ево нас спремне именом и презименом за следна дејства нове небивале православне инквизиције, што им, ипак, не дао Господ Бог да икада постану.

Стога, пре свега у Господа се уздајући, искрено позивамо у припомоћ и верни народ српски истине и вере нам нападане ради – трубно му најављујући, ми доле потписани, а од еп. Атанасија и Теодосија (овог, личним немиром, развеслалог „двојца без кормилара“ по досад мирним свештеним водама епархије рашко-призренске) ипак неустрашени монаси епархије рашко-призренске, трубно најављујући да ће се

ПО СВИМ ВЕЋИМ ГРАДОВИМА СРБИЈЕ (контакт телефон око организације потписивања 063/8851078), ПОЧЕВ ОД СВЕТЛОГ ЧЕТВРТКА 8. АПРИЛА 2010г. ПРИКУПЉАЋЕ СЕ ПОТПИСИ НАРОДА СРПСКОГ ПОВОДОМ ОВОГ ИСТОГ ОТВОРЕНОГ ПИСМА КОЈЕ, УСЛОВЉЕНИ НЕБИВАЛИМ ДУХОВНИМ ТЕРОРОМ, САДА ВЕЋ ЗАПОЧИЊУ НАЈХРАБРИЈИ (тј. претњама неустрашени) МОНАСИ ЕПАРХИЈЕ РАШКО ПРИЗРЕНСКЕ, А КОЈИ ЋЕ СЕ (тј. потписи) СКУПА НА РУКЕ ПРЕДАТИ ДАНА 25.04.2010 ГОДИНЕ СВЕШТЕНОМ САБОРУ ЕПИСКОПА СПЦ. ПРЕЦИЗНИЈЕ, ПОТПИСИ ПОДРШКЕ ЋЕ СЕ ПРИКУПЉТИ И ПРЕДАТИ ЕПИСКОПИМА СВЕ ДО ПОЧЕТКА ПРВОГ ДАНА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ САБОРА, МА КАДА ОН ПОЧЕО.

ТАКОЂЕ ВАС ОБАВЕШТАВАМО ДА СЕ ОВО ПИСМО СВЕТОМ САБОРУ ЕПИСКОПА СПЦ МОЖЕ ПОТПИСАТИ И НА ИНТЕРНЕТУ, ОВДЕ – И ТО СВЕ ДО ПОЧЕТКА САБОРСКОГ ЗАСЕДАЊА.

Иначе, идеју скупљања потписа изнедрио нам је сам еп.Атанасије, пре свега, приморавањем сестара манастира Кончула да му „под ноге“ донесу све своје потписе (у недељу 07.03.2010г.) са пропратним текстом да га, иако савршено Цркво-неУставног, безусловно признају за наводног администратора епархије; а где је ту још обијање грачаничких келија; отимање документације; онда, смена легалног секретара епархије, као и непрестане претње сменом свима – Цркви и Уставу Њеном – послушних игумана, те константном претњом прогоном њиме (читај: Атанасијем) оклеветаних монаха; укидање државне помоћи свим непокорним њему а не Светом Сабору СПЦ манастирима и монасима; претећи актови Црној Реци, Архангелима и осталима од нелегалног узурпаторског двојца епископа инспирисаног једино, што ретко виђеном личном прелешћу – то и духом и руковођењем „свудаприсутног“ увек савременог и (милом или силом) ауторитативног епископа бачког Г. Иринеја; итд… укратко – узурпација им је заједничка, нова псеудоправославна идеологија је из бачке, спровођење на делу новаторстава (новаторства то су стога што нам се не нуди слобода у ситним разликама богослужења већ многе наводне ситнице спаковане у један пакет који се каткад нуди, каткад приморава на примену свима побожнима) нам сада долази олујно из херцеговине од узнемиреног господина „свезнајућег“, а жеља за славом и влашћу експлодирала је из Дечана као древног темеља епархије рашко призренске урушавајући нам исту правоверну, духовну кућу свима.

Библијска благовест, нарочито важећа у најсмутнијим временима када пастири залутају а овце се у збегу окрену једино и вечно Верним Небесима, је да је ГЛАС ПОБОЖНОГ НАРОДА – ГЛАС БОЖИЈИ, а то се на живом садашњем примеру најјасније и види – општим непосећивањем богослужења (виртуелног) администратора и његовог привидног наследника од стране верног народа иако га на то нико и никада није позвао. Иако су исти епископи, све до пресуде Светог Сабора епископа СПЦ савршено НЕЛЕГАЛНИ, ипак, све ово нека би, пре свега, у истима такло извор смирења и покајања великопосног, а никако и никада узрастање немира, гњева и двоједушности, којима су, на велику нам свима жалост, сада безглаво неки похрлили.

Гоподе Христосе помилуј и благослови Истином и Миром Љубави Њене свету Цркву Своју и васкрсни нам свима ослабелу светоотачку, предањску побожност Благодати Твоје. Амин.

Овде преузмите писмо са потписима монаштва у ПДФ формата

Ниједна средњовековна црква на Косову не припада Србима, а све цркве, осим Високих Дечана, изградио је Албанац из Котора, тврди косовски академик Марк Краснићи.

Косовски академик Марк Краснићи изјавио је да ниједна средњовековна црква на Косову не припада Србима, док је оне из византијског времена, осим Високих Дечана, пројектовао Албанац из Котора.

Краснићи је, поводом изјаве министра културе Србије Небојше Брадића да Приштина покушава да присвоји српску културну баштину, рекао да "Албанци немају ништа да украду, јер је то њихово културно наслеђе вековима", пише приштински дневник Бота Сот.

На шестогодишњицу мартовских немира министар културе Србије Небојша Брадић рекао је да су "напори приштинских власти да присвоје српско културно наслеђе безначајни, јер оно припада Србима, као и цела територија Косова".

Краснићи, којег приштински лист у тексту наводи и као експерта за српско православно наслеђе, назвао је Брадића "лажовом".

"Ми не крадемо и нисмо пљачкаши, пљачкаши су Срби, конкретније Српска православна црква, у којој су се чак и физички потукли због те крађе", додао је Краснићи.

У Министарству културе Косова навели су да су "сви културни и верски споменици део заједничког наслеђа свих грађана Републике Косово".

Косовски министар кутуре Валтон Бећири је истакао да је при крају реновирање свих српских православних споменика на Косову и да је Влада Косова одлучила да за овај пројекат издвоји пола милиона евра, пише приштински лист.

Припадници Косовске полиције од данас званично обезбеђују Газиместан. Декларацију о преузимању одговорности за обезбеђивање споменика потписали су представници Кфор-а, Косовске полиције и Еулекса. Одлука погрешна и ствара сумњу у искрене намере да се очува и заштити тај споменик, поручује Београд.

Косовска полиција данас је званично преузела од Кфора главну одговорност за заштиту Газиместана, на основу одлуке коју је донео Северноатлантски савез.

Декларацију о преузимању одговорности за обезбеђивање споменика потписали су представници Кфора, Косовске полиције и Еулекса. То је први случај да у јужној српској покрајини, Косовска полиција брине о безбедности српских културних споменика.

Командант Мултианционалне борбене групе "Центар" Сепо Тојвонен уверен је да је Косовска полиција спремна да преузме одговорност.

"Косовска полиција је радила доста са становништвом које живи у околини споменика. Задатке ће на очувању споменика заједно извршавати припадници Косовске полиције српске и албанске националности", рекао је Тојвонен приликом примопредаје надлежности.

Косовској полицији на Газиместану помагаће Еулекс, а понекад, споменик ће обилизати и војници Кфор-а.

Заменик директора КПС-а Дејан Јанковић каже да тренутно припадници Косовске полиције обезбеђују 17 објеката, и још преко сто које обилазе патролом.

Из Министарства културе у косовској влади најавили су да ће за заштиту споменика на Газиместану направити посебан план, те да ће увођењем водича, ово место прерасти у туристичку дестинацију.

Газиместан је први српски споменик о којем ће бринути Косовска полиција, док Кфор наставља да обезбеђује најстарије споменике православне цркве на Косову међу којима су манастири Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Девич, Свети Архангели и Грачаница.

Без поверења у Косовску полицију

Срби у Грачаници не одобравају одлуку Кфор-а у коју, како кажу, немају поверења.

Министарство за Косово и Метохију каже да је одлука погрешна и да ствара сумњу у искрене намере да се очува и заштити тај споменик. Министарство je тражило од Кфора да настави да обезбеђује српске светиње на Косову и да преиспита одлуку којом је обезбеђење Газиместана препуштено косовској полицији.

"Чување српских светиња и културно-историјских споменика не може се препусти онима који су их уништавали или немо посматрали њихово скрнављање и рушење", наводи се у саопштењу Министарства за Косово и Метохију у коме се изражава жаљење због одлуке да се обезбеђење Газиместана препусти косовској полицији", наводе у Министарству за КиМ.

Државни секретар Министарства за КиМ каже да би можда било боље решење да споменик Газемстан чувају Срби из Косовске полиције.

"Опасно је да у стању потпуног етничког неповерења косовски Албанци из Косовске полиције чувају споменик који је за нас од великог значаја", сматра Оливер Ивановић.

Српска радикална странка критиковала је ову одлуку и додала да није случајно да је она објављена на шесту годишњицу напада Албанаца на косовске Србе.

Та одлука представља тежак ударац за српски народ, сматра СРС и додаје да су многи припадници полиције Косова учествовали у нападима на Србе у марту 2004. године.

СРС је затражила од Владе Србије да "заштити српски народ и његово духовно и културно-историјско наслеђе", као и да у потпуности спроведе Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.