Дан ра­ни­је, Жи­во­рад Си­мић, бла­гај­ник у шко­ли „Аца Ма­ро­вић“ у Ко­со­ву По­љу, ни­је ус­пео да убе­ди оца Тра­ја­на, стри­че­ве Жив­ка и Ди­ми­три­ја и бра­та од стри­ца Жив­ка, да се скло­не на не­ко­ли­ко да­на да са­чу­ва­ју гла­ве.

– Оста­ли су, јер им је ком­ши­ја, на­зо­ви ко­ман­дант ОВК, дао бе­су (реч) да ће их ОВК по­ште­де­ти. Стри­на Јо­ван­ка, вер­на до смр­ти свом су­пру­гу, оста­ла је са њи­ма. Су­тра­дан пред мрак, вој­ни­ци из ен­гле­ског кон­ти­ген­та КФОР-а ја­ви­ли су да су у Сли­во­ву на­ђе­на че­ти­ри бе­жи­вот­на те­ла – при­се­ћа се Жи­во­рад Си­мић.

– Стри­на је кре­ну­ла да их тра­жи и до­зи­ва. Пре­сре­ли су је вој­ни­ци и оба­ве­сти­ли да су на­ђе­на че­ти­ри те­ла у по­то­ку. Пре­по­зна­ла их је по оде­ћи, би­ли су об­ли­ве­ни кр­вљу, ма­са­кри­ра­ни. Ка­да сам са још дво­ји­цом ро­ђа­ка у прат­њи КФОР-а сти­гао на ли­це ме­ста, за­те­као сам стра­ви­чан при­зор. Сви су би­ли на го­ми­ли. За­кла­ни. Стриц Жив­ко је имао сто­ти­нак убо­да но­жем. На сва­ком убо­ду је уга­ше­на ци­га­ре­та. Оста­ла тро­ји­ца су има­ла од 30 до 70 убо­да но­жем, пре­ре­за­не ве­не око ша­ка и сто­па­ла… Стр­па­ли су их у вре­ће и од­ве­зли у бол­ни­цу у При­шти­ну на об­дук­ци­ју – све­до­чи Жи­во­рад.

Од тог да­на Жи­во­рад не по­су­ста­је у по­тра­зи да до­би­је од­го­вор на пи­та­ње ко и за­што по­ку­ша­ва да за­та­шка зло­чин у Сли­во­ву.

– Не по­сто­ји ме­ђу­на­род­на ин­сти­ту­ци­ја, ни јед­на ми­си­ја, ни­ти вла­ди­на или не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја ко­јој се ни­сам обра­тио, тра­же­ћи да се про­на­ђу зло­чин­ци ко­ји се, ве­ру­јем, сло­бод­но ше­та­ју ста­за­ма ко­ји­ма су мој отац, стриц и бра­ћа од­ве­де­ни на гу­би­ли­ште. Убе­ђен сам да бри­тан­ски вој­ни­ци зна­ју ко су зло­чин­ци, јер се њи­хов пункт на­ла­зио на не­ких пе­де­се­так ме­та­ра од ме­ста по­гу­бље­ња. Ве­ру­јем да су зло­чин гле­да­ли. Ни­су мрд­ну­ли пр­стом, иако су би­ли упо­зна­ти с на­ред­бом ко­ман­де ОВК – „уби­ти, за­кла­ти, спа­ли­ти све што је срп­ско у Сли­во­ву“ – ка­же он, од­лу­чан да ис­тра­је у на­ме­ри да до­ђе до исти­не о ма­са­кру над че­тво­ри­цом Си­ми­ћа.

Љуљзим Пеци се по преузимању дужности обратио новинарима, пожелевши им "добар дан" на српском, албанском и енглеском, а затим је обраћање наставио на српском.

"Ово је веома значајан дан што се тиче нормализације односа између Косова и Србије. Очекујем отворену и добру сарадњу српских државних институција и овде сам да дам свој прилог нормализацији односа између наше две земље", рекао је Пеци.

После те кратке изјаве, нису била дозвољена питања.