"Ова јединица, будући да је једнонационална - састављена само од Албанаца, није добро дошла на северу Косова и Метохије", рекао је Ивановић Танјугу.

Покушај да се на тај начин "појача позиција" пред скори дијалог Београда и Приштине, није добра јер то може само да изазива негативну реакцију, рекао је он.

Ивановић је додао да састанци које води и сазива Еулекс могу да буду прихватљиви, а полицајци са севера КиМ ће се радо одазвати позиву Еулекса да присуствују ради координације својих активности у борби против криминала на северу КиМ.

Како је истакао Ивановић, полиција, међутим, не сме да се користи за остваривање неких политичких циљева.

"Север Косова и Метохије јесте стални политички циљ представника Албанаца из Приштине, али полицију ће на тај начин увести у деликантну позицију тако да ће се и оно мало угледа које косовска полиција има на тај начин довести у питање", рекао је он.

Мултиетничка да, али да одражава процентуални однос становништва

Ивановић је указао да није баш јасно ко је сазвао тај састанак и навео да "у сваком случају јавност о томе није знала било шта".

Залажем се за формирање мултиетничке јединице 'Росу' која би деловала на северу, али би била састављена од претежно припадника српског народа и морала би да одражава процентуални однос и састав становништва на северу Косова и Метохије, поручио је Ивановић.

Он је додао и да је таква јединица неопходна за решавања тежих злочина и криминалних дела.

Са друге стране никако се не сме дозволити да се ова ситуација на северу Косова и Метохије користи како би се остваривали неки политички циљеви казао је државни секретар у Министарству за КиМ и упозорио да је, ако се пошаље тотално албанске јединица на север, то несумљиво у политичке сврхе.

Он је указао да Косовска полицијска служба из Приштине "нема шта да тражи без Еулекса.

Шеф Еулекса: Успоставити ред на северу

Шеф Еулекса Гзавије Бу де Марњак изјавио је данас да та мисија не намерава да насилно успостави контролу на северу Косова, али је додао да и у том подручју мора да се успостави владавина права, преноси КиМ радио.

Како преноси КиМ радио, Де Марњак је рекао да разуме да код српског становништва у том делу Косова постоји одређена забринутост због међународног присуства на северу.

Он је истакао да Еулекс баш због српске заједнице жели да успостави чвршћу владавину права, како би се обезбедио економски и други напредак тог региона.

"Али, сви треба да буду свесни да ако неко буде у искушењу да прибегне насиљу, онда он дефинитивно преузима ризик. То желим да кажем врло јасно. У сваком случају, из нашег угла, насиље није начин да се било шта реши", рекао је Де Марњак.

Он је поновио да је успостављање владавине права, која, како је оценио, на северу Косова није нарочито присутна, један од приоритета његовог рада и да ће то покушати да осигура тако што ће обезбедити присуство и видљивост мисије на терену, преко људи који ће тамо радити, али и живети у тој заједници.

Де Марњак је рекао да има наговештаја да локална заједница на северу Косова то жели и да ће, због тога, ускоро посетити тај део Косова како би се из прве руке информисао шта се тамо дешава.

У изјави за "Политику", Богдановић је приметио да се у српској јавности, одмах након доношења резолуције Србије и ЕУ, кренуло са "нестрпљивим и олаким лицитирањем, спекулацијама и предлозима". 
"Рано је за спекулисање какав ће бити модалитет и агенда будућег дијалога између Београда и Приштине. У овом тренутку је најважнији посао дефинисања процеса који треба да реши историјски конфликт између Срба и Албанаца", нагласио је Богдановић.  
Он је казао да је добродошло свако мишљење и аргументована дебата о начину на који се може решити косметски проблем, али да ће Влада донети платформу за преговоре. 
"Отворени смо за све опције и предлоге који могу да допринесу или доведу до постизања суштинског и одрживог компромиса. Међутим, Влада Србије, сходно свом мандату, надлежностима, националним интересима и реалним околностима, донеће платформу за разговоре", рекао је Богдановић поводом предлога платформе за преговоре између Београда и Приштине, који је саставио "Центар за нову политику" а који је "Политика" у четвртак објавила.

Пракса између 2001. и 2004. године то доказује, али како сада стоје ствари улазак Срба у косовске институције није могућ, навео је Богдановић у интервјуу за сутрашњи Данас у новопокренутом серијалу "Црвене линије српске политике на КиМ". 

"Отворени смо за разговоре о свим опцијама, који воде до суштинског и одрживог компромиса. Став Београда је познат - дијалог је једини начин решења косовског проблема, али је такође позната граница - црвена линија испод које не можемо и нећемо да идемо", рекао је он. 

Упитан под којим условима би Србија могла да прихвати улазак Косова у Савет Европе и ОЕБС, Богдановић је одговорио да то зависи од договора са Приштином који би обухватао и питање међународног представљања. 

Уколико би Приштина поднела захтев за пријем у Уједињене нације, Београд би блокирао ту или сваку сличну иницијативу, казао је он истакавши да је постизање суштинског компромиса једини начин да се то промени. 

Према његовим речима, централна тема будућег дијалога Београда и Приштине требало би да буде статус, али и теме као што су безбедност и положај српске и неалбанских заједница, заштита српске културне баштине, децентрализација, економска и својинска питања, владавина права, транспорт, инфраструктура и друга питања. 

Богдановић је оценио да уколико би Приштина била спремна да одустане од "махања" и доказивања одређених ставова, можда и не би били потребни посредници у преговорима. 

"Са друге стране, треба бити свестан реалности - посредовање у дијалогу Приштине и Београда је неопходно. Централна улога намењена је ЕУ, али значајну улогу, због свог искуства и утицаја, имаће свакако и УН. Сасвим је логично очекивати да узму учешће и одређене сталне чланице Савета безбедности УН попут Русије и САД", навео је Богдановић. 

Он је поновио да је, што се тиче регионалних скупова и организација, "Косово/Унмик" једина форма коју Србија може да прихвати и да је једина могућност да се то измени уколико дође до суштинског компромиса са Приштином.