Европска унија не стоји иза плана за север Косова Питера Фејта, рекао министар за КиМ Горан Богдановић, после састанка са шефом Еулекса Ивом де Кермабоном.

Министар за Косово и Метохију у Влади Србије Горан Богдановић изјавио је да је добио уверавања од шефа Еулекса Ива де Кермабона да Европска унија не стоји иза плана Питера Фејта за север Косова.

"Европска унија не подржава никакво насиље, или било које наметнуто решење за север покрајине", рекао је Богдановић после састанка са Кермабоном.

Према министровим речима, Београд и Еулекс формираће радне групе које ће се бавити техничким питањима у области царина, правосуђа и полиције, а састанци тих група биће интензивирани наредних недеља.

Богдановић је навео да је са Кермабоном разговарано о свим темама које оптерећују односе Еулекса и Београда.

На састанку је било речи и о свакодневном животу Срба и неалбанаца, о безбедносној ситуацији, електричној енергији, рекао је Богдановић.

Са Де Кермабоном разговарао је и државни секретар у Министарству правосуђа Слободан Хомен, који је рекао да је на састанку акценат стављен на правну заштиту Срба, фунцкионисање правних институција и враћање њиховог поверења у правни систем.

Хомен је навео да је било речи о потреби процесуирања ратних злочина, борбе против организованог криминала, размене докумената који стоје већ две године.

"Поновили смо спремност Србије да процесуира ратне злочине, али и да нам је у томе потребна помоћ Еулекса", рекао је Хомен и изразио очекивање да ће састанци допринети да сви у Покрајини добију правну заштиту.

Мисија Еулекса саопштила је да, после данашњег састанка у Београду шефа Еулекса Ив де Кермабон и српских званичника Горана Богдановића и Слободана Хомена, није направљен никакав споразум о формирању радних група у области царине, правосуђа и полиције.

"Тема састанака готово у потуности је била фокусирана на успостављање нормализације рада у суду у Митровици. Разговори о овом питању биће настављени у будућности", најавио је Еулекс.

Занијер у Београду

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић разговарао је са специјалним представником генералног секретара УН Ламбертом Занијером о актуелном стању на КиМ, улози мисије УН у јужној српској покрајини и неопходности поступања мисије у оквирима Резолуције 1244.

У разговору Богдановића и Занијера закључено је да је досадашња сарадња била на задовољавајућем нивоу, а да је по одређеним питањима, као што су повратак интерно расељених и заштита њихових права, неопходно ојачати комуникацију и координацију.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је данас током посете Будимпешти да би повезивање европске перспективе Србије са проблемом Косова било "трагична грешка."

Свако ко верује да би Србија, уколико би била приморана да бира између ЕУ и Косова, изабрала ЕУ, греши, рекао је Јеремић на конференцији за штампу после разговора са шефом мађарске дипломатије Петером Блажом, пренела је мађарска агенција МТИ.

Балаж је истакао да нема потребе стављати Србију пред тако немогућ избор и додао да је Београд много учинио на путу чланства у ЕУ.

Он је рекао да се Будимпешта ослања на Србију у напорима за  стабилизацију Западног Балкана, што је спољнополитички приоритет Мађарске, преноси МТИ.

"Мађарска сматра да је њен стратешки задатак да помогне у стабилизацији читавог Западног Балкана а то се не може урадити без Србије", истакао је шеф мађарске дипломатије.

Он је истакао да Србија има кључну улогу у региону и да је "увек спреман да помогне суседним земљама да реше проблеме."

Јеремић ће се поред Балажа током посете Будимпешти састати и са мађарским председником Ласлом Шољомом.

Демократска странка Србије затражила је данас од српских државника да шефу француске дипломатије Бернару Кушнеру "ставе до знања да је Србија за улазак у Европску унију, али са Косовом као њеним неодвојивим делом".

"У сусрету са Кушнером представници Владе Србије требало би да га питају да ли Европска унија жели целовиту Србију и да му јасно ставе до знања да Косово није наш сусед, већ неодвојиви део земље", рекао је на конференцији за новинаре портпарол ДСС-а Петар Петковић.

Он је рекао да су "поруке европских званичника, па и Кушнера, јасне - од Србије отворено траже да призна Косово и успоставу добре односе са свим суседима, како би ушла у ЕУ".

"Србија треба да иде у Европу, али не политиком - Европа нема алтернативу, већ изградњом партнерских односа, како би се европским институцијама указало да без Косова, нема ништа од интеграција", навео је Петковић.

Говорећи о порукама које Србији шаљу европски званичници, када је реч о уласку у ЕУ, функционер ДСС-а Андреја Младеновић рекао је да грађани Србије немају праве информације, јер "домаћи медији извештавају ружичасто и ублажавају њихове захтеве, када је реч о признању Косова".

Поводом изјаве шефа словеначке дипломатије о могућем сусрету председника Србије Бориса Тадића са косовским председником Фатмиром Сејдиуом на самиту лидера Западног Балкана у марту, Тадић је рекао да Србија нема ништа против учешћа Косова на скуповима ако је Косово представљено као УНМИК-Косово.

Словеначка државна агенција пренела је раније да ће 20. марта на Брду код Крања биту одржана конференција о Западном Балкану, на којој се очекује присуство лидера свих земаља региона, први пут после 18 година.

Шеф словеначке дипломатије Самуел Жбогар најавио је могућност сусрета председника Србије и Фатмира Сејдиуа на састанку представника ЕУ и лидера западног Балкана, у марту, пренео је приштински "Експрес".

Премијер Словеније Борут Пахор оценио је у једној од ранијих изјава да ће конференција на Брду код Крања "бити преломна из више аспеката" и да је њен циљ да се "нађу решења за отворена питања у западнобалканском региону".

Словеначки премијер је навео да ће на конференцију бити позван и представник Косова који ће, према његовим речима, бити "заступљен на примерен начин", а говорећи о питању стабилности региона он је посебно истакао "конструктивну улогу" српског председника Бориса Тадића.

Иницијативу за ову конференцију дали су премијери Словеније и Хрватске, Борут Пахор и Јадранка Косор, а међу организаторима скупа су и Савет Европе и Европска комисија.

У протекле две године дипломатске борбе за Косово и Метохију сачували смо мир и стабилност у региону, покренули историјски процес пред Међународним судом правде и задржали број признања самопроглашене независности на минимуму, оценио је министар спољних послова Србије Вук Јеремић за дневни лист "Данас".

Србија се пре две године суочила с покушајем наметнутог отимања 15 одсто своје територије, које су подржале неке од најмоћнијих земаља света, у тешкој економској ситуацији и у периоду блокаде процеса европских интеграција, подсетио је Јеремић.

Определили смо се за дипломатску борбу, стрпљиву и енергичну, чиме смо направили преседан у историји ових простора. Многи су нас на почетку отписали, верујући да Србија то не може, али смо их разуверили, нагласио је шеф српске дипломатије.

У исто време, убрзано је настављен процес европских интеграција и 2009. година је била изузетно успешна и у дипломатској борби за Косово и Метохију и у нашем напредовању ка чланству у ЕУ, рекао је Јеремић.

Одговарајући на питање који највећи изазови предстоје, министар иностраних послова је рекао да ће кључни тренутак свакако бити када Међународни суд правде буде саопштио своје мишљење о нелегалности једнострано поглашене независности Косова.

Након тога, додао је Јеремић, учинићемо све да дође до обнове дијалога о статусу, како бисмо дошли до решења прихватљивог за све стране. Шеф српске дипломатије је негативно одговорио на питање може ли ситуација на северу покрајине, да успори српску кандидатуру за чланство у ЕУ.

Врло јасна званична политика и Београда и Брисела јесте да су пут Србије ка чланству у ЕУ и Косово раздвојена питања. Учинићемо све да то тако и остане, јер унакрсно повезивање те две теме не би користило миру и стабилности у региону, нагласио је министар спољних послова Србије Вук Јеремић.

Заменик председника Владе Ивица Дачић изјавио је да је неопходно да Мисија УН и даље функционише на основу Резолуције 1244 јер је она кључни фактор за очување мира, стабилности и безбедности и сигурности грађана на Косову и Метохији.

Дачић је са Титовим разговарао и о учешћу полицијских снага из Србије у мисијама светске oрганизације.

"Представници наше полиције су у две мировне мисије, у Либерији и на Хаитију. Ми смо изразили спремност да, ако за то постоји потреба, пошаљемо и веће полицијске снаге, чак и неке мање полицијске формиране јединице", изјавио је Дачић. Дачић је, преноси МУП, указао да је реч о мирнодопским и цивилним мисијама које пре свега имају као свој задатак помоћ грађанима, угроженом становништву и помоћ у обуци за обављање полицијског посла.

"За све то неопходно је и да јачају наши постојећи капацитети, неопходно је учешће наших полицајаца у различитим центрима обуке као што је центар у Вићенци, где ми годинама учествујемо заједно са другим полицијским снагама", навео је министар унутаршњих послова. Титов је, према Дачићевим речима, изразио захвалност полицајцима из Србије, нарочито полицајцима на Хаитију који су пружили велику помоћ угроженом становништву и захвалио на свим изразима саучешћа који су из Србије дошли у УН поводом смрти 90 припадника Мировне мисије УН на Хаитију.

Дачић је у уторак отпутовао у Вашингтон, где је присуствовао пријему који је поводом његовог боравка у САД организовао амбасадор Србије у САД Владимир Петровић. Пријему су присуствовали министар саобраћаја Реј Ла Худ, сенатор Џорџ Воиновић, заменик помоћника државног секретара задужен за европска питања Стјуарт Џонс и представници дипломатског кора. Дачић је са америчким министром за саобраћај разговарао о улагањима у инфраструктурне пројекте у Србији, о путевима и брзим пругама и евентуалном ангажовању америчких експерата на тим пројектима. Министар Дачић је Ла Худа позвао да посети Србију, што је он и прихватио. Посету САД-у министар Дачић наставља сусретима са представницима ЦИА и ФБИ-а, наводи се у саопштењу МУП-а.