Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је данашњем "Њујорк тајмсу" да је Косово српски Јерусалим, али је одбио да каже шта ће Србија захтевати, уколико победи у процесу пред Међународним судом правде у Хагу и принуди Косово да се врати за преговарачки сто.

Он сматра да су Сједињене Америчке Државе и њени савезници, пре декларације о проглашењу косовске независности, погрешили што су, уместо расправе о том проблему, наметали решење.

Према речима Јеремића, друга велика грешка било је очекивање да ће Србија једноставно да се помири са губитком Косова.

"Енергија коју смо уложили широм света многе је изненадила", нагласио је Јеремић, јер се није очекивало да ћемо се усудити да то учинимо.

"Њујорк тајмс" примећује да се Јеремић жестоко борио за Косово, лобирајући код влада широм света да не признају његову независност.

У протекле две године Јеремић је посетио 90 земаља, док је у 2009., путујући по свету, у авиону провео 700 сати или 29 дана, прецизира њујоршки лист у тексту о промени имиџа Србије и њеном новом лицу.

Наводећи да је Јеремић, због тога, постао један од најпопуларнијих политичара у Србији, "Њујорк тајмс" уочава и да је, с друге стране, на себе навукао критике противника да је националиста, који се на један начин понаша у иностранству, а потпуно другачије када је на домаћем терену.

"Лично, не мислим да сам националиста", узвратио је Јеремић, напомињући да је он "пола Босанац и пола Србин".

Јеремић (34) сматра и да му, као министру, његова младост не представља слабу тачку, већ предност.

"Када сте млади и када негде допутујете први пут, многи се изненаде када вас виде", признаје Јеремић.

"То је заправо добро, јер отвара њихове умове. Они су знатижељни да чују шта имате да кажете, зато што се различити", објашњава Јеремић.

Истичући да је председник Србије Борис Тадић некадашњи Јеремићев гимназијски професор, а сада његов политички ментор, "Њујорк тајмс" актуелну Владу Србије описује као "најзападније оријентисану" до сада.

Њујоршки лист закључује да Београд агресивно напредује према чланству у Европској унији и добрим односима са САД.

Потпредседник Демократске странке Србије (ДСС) Слободан Самарџић оценио је данас да је преузимање зграде локалне управе у Штрпцима коју су користили представници самоуправе формиране по систему Републике Србије, "припрема за северни део Косова".

Самарџић је у изјави достављеној агенцији Бета оценио да је преузимање Скупштине општине Штрпци "насиље усмерено против Срба у тој општини и против локалних органа власти", изабраних на изборима које је у мају 2008. године организовао Београд.

Самарџић, бивши министар за Косово, рекао је да насиље "чине репресивне групе Албанаца из Штрпца и целе Покрајине у намери да преузму зграду и просторије локалних органа власти и устоличе своје".

"Ту је, дакле, најтежа ствар што се насиље одвија у присуству представника међународне заједнице, оних који треба да чувају ред и мир на Косову, у овом случају трупа Кфора. А насиље спроводе албански полицајци, дакле представници Полиције Косова", рекао је функционер ДСС.

Према његовим речима, српско становништво у Штрпцу је потпуно незаштићено.

"Оно што је можда још теже је да становништво нема никакву заштиту државе Србије. Ми се сада морамо питати како је дошло до тога да Срби остану без икакве заштите. То је очигледно последица нејасних споразума и договора Београда и Брисела у вези са преузимањем мисије Еулекс", рекао је потпредседник ДСС.

Самарџић је позвао Владу Србије да саопшти шта је са планом у шест тачака који је раније у Србији представљен као "гаранција за Србе на Косову и Метохији да би Еулекс заменио УНМИК".

"Ту постоји тачка о полицији, српској полицији која би била присутна у подручјима где Срби живе, дакле у општинама као што су Штрпце, или у мањим енклавама. Од тога нема ништа и сад су људи изложени отвореном, бруталном насиљу, и не могу никако да се одбране", рекао је он.

Додао је да Србија, уколико жели да заштити то становништво, мора да промени државну политику према Косову, јер су дешавања у Штрпцу "увод у још шире и опасније насиље које се припрема за север Косова".

"То је врло благо, млако и млитаво реаговање. Ти амбасадори очигледно могу само да пренесу став Владе Србије. Битно је како држава реагује на терену. Ти контакти преко писама и ургенције итд. могу бити само пратећи акт директног реаговања на терену, а не искључиви начин, као што је ово случај", рекао је Самарџић.

Министарство спољних послова Србије упутило је данас оштар демарш представнику Владе Црне Горе у Београду "поводом одлуке власти у Подгорици да успостави дипломатске односе са привременим институцијама самоуправе у Приштини".

Шеф дипломатије Вук Јеремић наложио је и хитно повлачење амбасадора Србије у Подгорици на консултације у Београд.

"Успостављање дипломатских односа Владе Црне Горе са Приштином нарушава регионалну стабилност и отежава успостављање најбољих могућих односа међу суседима, што је приоритет Владе Републике Србије", наводи се у саопштењу Министарства.

Вук Јеремић је изјавио вечерас да је Србија била принуђена да упути оштар протест црногорском министарству спољних послова и повуче из Подгорице на консултације амбасадора Зорана Лутовца, због одлуке Владе Црне Горе да успостави дипломатске односе са "илегалним, сецесионистичким властима у Приштини".

У наредним данима, током консултација са Лутовцем, разговараћемо о актуелној ситуацији и евентуалним даљим мерама које ћемо предузети, најавио је Јеремић, после разговора са шефовима дипломатија Босне и Херцеговине и Турске.

Јермић је нагласио да је Србија више пута говорила да таква одлука Подгорице не може проћи без последица.

Црна Гора је 9. октобра 2008. године признала Косово након чега је Београд ускратио гостопримство њеном амбасадору. Пуни дипломатски односи су нормализовани годину дана касније када је нови црногорски амбасадор Игор Јововић предао акредитиве председнику Србије Борису Тадићу. Србија је сугерисала Црној Гори да сачека са чином успостављања дипломатских односа са Косовом до одлуке Међународног суда правде у Хагу.

Тадић је, у интервјуу Телевизији "Мост" у Звечану, који ће бити емитован вечерас, казао да ће Србија водити активну међународну политику ослањајући се на преговоре као инструмент којим се може доћи до решења будућег статуса Косова и Метохије.

"Ма какво мишљење износиле привремене косовске институције, то питање за Србију није завршено, јер се на Косову не успостављају стандарди који важе за легитимне државе кад су у питању људска права, интереси грађана, обезбеђивање правне државе, закона и слободе кретања", рекао је Тадић.

"Очекујемо преговоре након доношења саветодавног мишљења Међународног суда правде у Хагу, остајући привржени мировној политици. Желимо да седнемо са Албанцима за преговарачки сто и пронађемо компромисно решење, које подразумева и Србију на Косову, а не само албанске интересе", рекао је председник Србије.

Он је поновио да Србија никада и ни по коју цену неће признати независност Косова и Метохије, истичући да Србија нема намеру да управља животима Албанаца на Косову.

Тадић је нагласио да Србија жели да буде део решења на Косову, а не део проблема, као и да ће Србија увек помагати да Косово заједно са Србијом постане чланица ЕУ.

Наглашавајући да Србија издваја огромна средства за Косово и Метохију, због чега као држава заслужује поштовање, председник Тадић је рекао да се поставља питање где та средства одлазе, да ли се сливају у џепове појединаца и нерационално троше, што угрожава опстанак људи и српских институција на Косову.

"Наставићемо да обезбеђујемо средства за наше људе и институције на Косову, али ћемо ту политику конкретизовати, како бисмо видели има ли дуплих плата и трошкова, привилегованих и оних који на тзв. патриотизму енормно зарађују док народ живи у беди", поручио је председник Србије.

Тадић је казао да појединци који злоупотребљавају свој привилеговани положај и тиме угрожавају опстанак људи и српских институција на Косову, заслужују не само осуду, већ и да буду спречени у томе, што ће надлежни државни органи и учинити.

Некадашњи шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић рекао је данас за интернет Радио ЈУГпресс да су захтеви албанских политичара међународним институцијама за укидањем српских институција на Косову и Метохији "унутрашњи полииички маркетинг" али и да "оне могу бити увод у нешто друго". Човић сматра да "ниједан албански политичар не даје изјаву из своје гладе већ пре тога направи огромне политичке консултације са међунароном заједницом. Овакви захтеви и изјаве могу бити предигра за некакве друге акције које су смишљене у оквиру великих медјународних фактора. Све то може да буде у функцији притисака на Србији а и због Медјународног суда у Хагу". Човић упозорава да је "много важније шта Србија може на Косову и Метохији". "Мислим да је много важније како и на који начин функционише српска заједнице тамо. Албанска страна ће сигурно повећавати притисак из дана у дан, када су у питању спрске институције". Он каже да "треба поћи од фактичког стања на Косову и Метохији . Формалне институције могу само да обезбеде фотеље и функције али не и оперативно решавање проблема на Косову и Метохији. Плашим се да српске институције из дана у дан губе такве нмогућности и практилчно им се ускраћују ингеренције. То неће моћи да траје у недогледа и у интересу Срба и неалбанаца који тамо живе јесте да започне директни разговор измедју Београда и Приштине, уз посредовање медјународне заједнице. Уостало, сви ми ћемо заједно бити у Европпско Унији па хајде онда да поћемном да постављамо решења која ће водити у будућност а не само у прошлост".

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је ФоНету да би ово Министарство морало више да се бави проблемима повратка и економског јачања српског становништва на Косову у 2010. години.

Ивановић је рекао да протекле године, због економске кризе, "али и сопствених слабости, нисмо успели да остваримо значајнији повратак на Косово и Метохију". Коментаришући примедбе Срба са Косова и Метохије да не могу да дођу до запослених Министарству за Косово и Метохију како би им помагали да реше проблема на терену, Ивановић је нагласио да се ради "о објективној и оправданој примедби".

"Чињеница је да су ти људи премало на терену и мислим да би бар половина Министарства требало већ у овој години да се под хитно пребаци на Косово и Метохију", истакао је Ивановић.

Попуњавање канцеларија

Он је објаснио да Министарство има две велике канцеларије у Косовској Митровици и Грачаници, али и подручне канцеларије у Косовском Поморављу, Штрпцу и Метохији. "Све оне би морале бити попуњене, без новог запошљавања.

То је јако важно нагласити у овом тренутку када Министарство мора озбиљно да размисли колики му је број радника потребан и да ли је то баш овакав профил кадрова. Много је људи у Министарству, али мало дела", оценио је Ивановић.

Он је нагласио да министарство мора бити много агилније и ангажованије у предстојећем периоду. "Ако у томе не успемо, мислим да ће првом приликом министарство бити преформулисано у нешто друго", предвидео је Ивановић.

Упитан да ли Срби, нарочито они који живе јужно од Ибра, због многих проблема у којима им Београд не помаже, почињу да се окрећу косовским институцијама, Ивановић је нагласио да то није начин за решавање проблема.

Адресе

"Сви морају да знају да су Србија и Влада Србије једине адресе којима се увек могу обратити и које ће им помоћи.

Србија улаже много у очување српске заједнице и то се не може потценити", поручио је Ивановић.

Он је рекао да су активности приштинских институција направљене под притиском међународне заједнице и окарактерисао их је као "добар маркетиншки трик"."Био сам и сам у прилици да проверавам то и знам како је тешко радити у тим условима. И ко год покуша да са косовским властима направи некакав дил, изгубљен је унапред", изјавио је Ивановић."Договор са косовским властима, без подршке власти у Београду, неће донети ништа добро за Србе на Косову", истакао је он.