Потпредседник Демократске странке Србије (ДСС) Слободан Самарџић оценио је данас да је преузимање зграде локалне управе у Штрпцима коју су користили представници самоуправе формиране по систему Републике Србије, "припрема за северни део Косова".

Самарџић је у изјави достављеној агенцији Бета оценио да је преузимање Скупштине општине Штрпци "насиље усмерено против Срба у тој општини и против локалних органа власти", изабраних на изборима које је у мају 2008. године организовао Београд.

Самарџић, бивши министар за Косово, рекао је да насиље "чине репресивне групе Албанаца из Штрпца и целе Покрајине у намери да преузму зграду и просторије локалних органа власти и устоличе своје".

"Ту је, дакле, најтежа ствар што се насиље одвија у присуству представника међународне заједнице, оних који треба да чувају ред и мир на Косову, у овом случају трупа Кфора. А насиље спроводе албански полицајци, дакле представници Полиције Косова", рекао је функционер ДСС.

Према његовим речима, српско становништво у Штрпцу је потпуно незаштићено.

"Оно што је можда још теже је да становништво нема никакву заштиту државе Србије. Ми се сада морамо питати како је дошло до тога да Срби остану без икакве заштите. То је очигледно последица нејасних споразума и договора Београда и Брисела у вези са преузимањем мисије Еулекс", рекао је потпредседник ДСС.

Самарџић је позвао Владу Србије да саопшти шта је са планом у шест тачака који је раније у Србији представљен као "гаранција за Србе на Косову и Метохији да би Еулекс заменио УНМИК".

"Ту постоји тачка о полицији, српској полицији која би била присутна у подручјима где Срби живе, дакле у општинама као што су Штрпце, или у мањим енклавама. Од тога нема ништа и сад су људи изложени отвореном, бруталном насиљу, и не могу никако да се одбране", рекао је он.

Додао је да Србија, уколико жели да заштити то становништво, мора да промени државну политику према Косову, јер су дешавања у Штрпцу "увод у још шире и опасније насиље које се припрема за север Косова".

"То је врло благо, млако и млитаво реаговање. Ти амбасадори очигледно могу само да пренесу став Владе Србије. Битно је како држава реагује на терену. Ти контакти преко писама и ургенције итд. могу бити само пратећи акт директног реаговања на терену, а не искључиви начин, као што је ово случај", рекао је Самарџић.