"Нема званичног захтева од стране Интерпола. Када би послали захтев, пошто већ постоји сарадња УНМИК-Еулекс и Полиције Косова, Карић би био ухапшен, али ми не можемо да га хапсимо на захтев Србије, него само на захтев Интерпола", рекао је Реџепи приштинском листу "Коха диторе".

По његовим речима, уколико би такав захтев стигао, екстрадиција Карића би била извршена преко УНМИК-а и Еулекса.

У Пећи од 2006?

Београдски лист "Курир" је јуче пренео да се сумња да се Богољуб Карић, кога тражи Интерпол још од 2006. године, крије наводно у Пећи. 

Карићу у томе наводно помажу косовски бизнисмени, Екрем Лука и Рамиз Кељменди.

Кељменди је на наводе да скрива и помаже Карићу јер имају заједнички трговински ланац "ЕТЦ", рекао да се ради о оптужбама политичке природе, тврдећи да у трговинском ланцу ЕТЦ-а ниједан српски бизнисмен нема власничког удела.

"Срби покушавају да албанске бизнисмене и политичаре прикажу као људе који скривају Карића, иако они сами скривају Ратка Младића, траженог због ратних злочина", рекао је Кељменди.

Мултиетнички бизниси

Реџепи је пренео "Куриру" да не зна да ли Карић има неки потпуно правно независан бизнис на Косову, али да у сарадњи са неколико јаких бизнисмена из Пећи има акције у неколико компанија. 

Реџепи је скоро исто поновио и за лист "Коха Диторе", само је мало изменио своју изјаву. 

"Он може да има акције у компанијама у Пећи. Да би то потврдили, потребна је посебна истрага, али све док га Интерпол не тражи, он може да ради, јер постоје и мултиетнички бизниси", нагласио је Реџепи. 

Траг по - сахрани

Непостојање захтева од стране Интерпола за Карићево хапшење, потврдио је и УНМИК, институција која служи за комуникацију између Интерпола и Полиције Косова.

Портпарол Оливер Салгадо, рекао је да УНМИК није примио такав захтев од Интерпола. 

Иако Реџепи каже да косовска полиција може да ухапси осумњиченог уколико то буде тражио Интерпол, у Еулексу каже да у оквиру Полицијског протокола који су потписали са полицијом Србије, не постоји споразум о екстрадицији или трансферисању. 

"Еулекс не може да изручи ниједно лица са Косова, зато што је то у надлежности косовских власти. Технички споразум о полицијским операцијама нема везе са оваквим стварима, већ са разменом", рекла је портпарол Еулекса Карин Лимдал.

Приштински медији наводе да су браћа Карић прошлог месеца сахранили свог оца на православном гробљу у Пећи.

Шеф Посланичке групе АНК, Ибрахим Маколи је изјавио да је захтев потписало четрдесет посланика и да је он према законом предвиђеној процедури предат председнику Скупштине. 

Захтев за изгласавање неповерења је према Маколију заснован на чињеници да треба обезбедити излазак из политичке и институционалне кризе у којој се налази Косово. 

"Захтев је поднет и због одговорности коју као опозициона партија имамо за излазак из кризе", казао је Маколи и одбио коментаре да је цео поступак предузет у договору са владајућом Демократском партијом Косова. 

Према Уставу Косова, председник Скупштине је дужан да у року, не краћем од два дана али ни дужем од пет дана, сазове ванредну седницу Скупштине на којој ће се разматрати захтев за изгласавање неповерења. 

Уколико на седници Скупштине захтев добије просту већину од 61 гласа, Краснићи, који је и в.д. председника Косова, треба да распусти Скупштину и да закаже ванредне изборе у року не краћем од тридесет нити дужем од 45 дана од дана распуштања Скупштине. 

Уколико предлог за изгласавање неповерења не добије већину гласова онда се према закону такав захтев не може поново поставити на дневни ред пре истека рока од деведесет дана.

На данашњој седници, одржаној након скоро годину дана безуспешних покушаја, саопштено је да ће после изјашњавања Владе Србије, став о тим изборима, који према најавама треба да буду у децембру или фебруара идуће године, заузети и Одбор за Косово и Метохију. 

Одбор је затражио информацију од Министарства за Косово и Метохију о томе докле се стигло у изради закона о такозваном "косовском додатку" који је укинут после одлуке Уставног суда Србије да владина уредба није у складу са Уставом. 

Од Министарства за Косово и Метохију затражена је информација о томе колико Срба са Косова ради у косовским институцијама, а од Министарства финансија информација о расподели средстава из државног буџета за Косово. 

Чланови одбора су од надлежних министарстава затражили и информације о политичко-безбедносној ситуацији на Косову и о ситуацији са снабдевањем струјом у покрајини. 

Чланови одбора, незадовољни извештајем о телекомуникацијама на Косову који је поднела помоћница министра за Косово и Метохију Круна Петковић, затражили су од Министарства за телекомуникације и информатичко друштво извештај са конкретним мерама које треба предузети за успостављање телекомуникација. 

Одбор је затражио и преиспитивање приватизације друштвене имовине на Косову, информацију о реализацији плана повратка Срба на Косово, а поново је затражио и списак политичара којима је Министарство за Косово и Метохију плаћало рачуне за мобилне телефоне. 

Такође, одбор је затражио и извештај о раду Министарства за Косово за ову годину. 

Почетак седнице обележиле су међусобне оптужбе председника одбора Љубомира Краговића из Српске радикалне странке и појединих чланова одбора из владајуће коалиције о томе ко је одговаран што седнице Одбора за Косово и Метохију нису одржане од новембра 2009. године. 

Седници одбора нису присуствовали чланови тог скупштинског тела из Српске напредне странке, Нове Србије и Демократске странке Србије.