Смрт Ане Такић
10.05.2002
АНА Такић, из Призрена. Имала је само шест година. Крај августа, 1999. године. У кући Такића, деда Веселин (71) и Ана, сами. Живот иза затворених врата, несношљив. Дете није разумело зашто су им прозори стално затворени. Напољу је врило. Тутњали су тешки оклоњаци. У ресторану, испред, Албанци у униформама ОВК. Немачки војници КФОР, одавно стигли у Призрен. Обећали да ће сачувати преостале призренске Србе. Многи су отишли у колонама после војске и полиције.
Велика Госпојина, 28. август. Ударају звона са цркве Светог Ђорђа. У Богословији, у близини, Срби траже уточиште до прве прилике, да оду. Деда Веселин притиснут несрећом заточеног детета. Сумња на најгоре. Девојчица кроз прозор гледа птицу. Веселин ћути. Онда је преломио. Можда је спаси у Богословији... И светац је, велики празник, његове комшије Албанци поштовали су Госпојину. Поштовали и Веселина.
Обукао је лепо, прво себе, па унуку. Ани одабрао најлепшу хаљиницу. Себи, празничну одећу. Изаћи ће, па шта буде, као у шетњу, онда до Богословије... До сигурног уточишта нису стигли. Обоје су киднаповани. Албанка из комшилука видела је отмичаре. Није смела да помогне. Памти трагедију.
ПОЛОВИНА септембра. Ана је нађена на путу Призрен - Жур. Мртва. Једна рука јој је била одсечена. Ко је отео и измасакрирао девојчицу? Још нема одговора. Комшије Такића, Албанци из Призрена, говорили су да су то учинили **неки људи са стране**. О судбини деде Веселина ни речи.
АНА Такић, из Призрена. Имала је само шест година. Крај августа, 1999. године. У кући Такића, деда Веселин (71) и Ана, сами. Живот иза затворених врата, несношљив. Дете није разумело зашто су им прозори стално затворени. Напољу је врило. Тутњали су тешки оклоњаци. У ресторану, испред, Албанци у униформама ОВК. Немачки војници КФОР, одавно стигли у Призрен. Обећали да ће сачувати преостале призренске Србе. Многи су отишли у колонама после војске и полиције. Велика Госпојина, 28. август. Ударају звона са цркве Светог Ђорђа. У Богословији, у близини, Срби траже уточиште до прве прилике, да оду. Деда Веселин притиснут несрећом заточеног детета. Сумња на најгоре. Девојчица кроз прозор гледа птицу. Веселин ћути. Онда је преломио. Можда је спаси у Богословији... И светац је, велики празник, његове комшије Албанци поштовали су Госпојину. Поштовали и Веселина.
Обукао је лепо, прво себе, па унуку. Ани одабрао најлепшу хаљиницу. Себи, празничну одећу. Изаћи ће, па шта буде, као у шетњу, онда до Богословије... До сигурног уточишта нису стигли. Обоје су киднаповани. Албанка из комшилука видела је отмичаре. Није смела да помогне. Памти трагедију.
ПОЛОВИНА септембра. Ана је нађена на путу Призрен - Жур. Мртва. Једна рука јој је била одсечена. Ко је отео и измасакрирао девојчицу? Још нема одговора. Комшије Такића, Албанци из Призрена, говорили су да су то учинили **неки људи са стране**. О судбини деде Веселина ни речи.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
