По плану кога је претходно пројектовао Марти Ахтисари, а кога спроводи косовска Влада након прглашења независности од стране косовских институција, уз прећутност Србије, полако се иде ка укидању свега што подсећа на Србију на простору КиМ.Мисија Еулекс на Косову и Метохији установљена је 16. фебруара 2008. године од стране СБУН, која је на папиру статусно неутрална и као таква прихваћена од стране Србије.
Мисија Еулекс на Косову и Метохији изгледа да не жели да се умеша у свој посао.
Од доласка ове мисије институционални притисци на Србе све су већи.
Најпре је Србима који живе јужније од Ибра применом силе уведен ред за плаћање струје Косовској Електро Корпорацији (КЕК), иако струју и данас не плаћа више од 60 % Албанаца на читавој територији Косова и Метохије (Срби су тражили да им струју наплаћују радници ЕПС-а). Ипак, данас су Срби најуредније платише, а и поред тога честе су рестрикције струје у српским срединама.
Само неколико месеци касније уследило је прво искључење мобилне и фиксне телефоније српских оператера од стране косовске регулаторне телекомуникационе комсије, да би пре четири месеца Влада Косова искључила и преостале предајнике мобилне и фиксне телефоније, због чега је више од 100 хиљада Срба одсечено од света и отежан рад српских здравствених амбуланти у којима се лече Срби.
Упркос обећањима Београда да ће телефони бити опет у функцији, то се још увек није десило, а напори да се то учини су постали невидљиви само десет дана након бурног реаговања званичног Београда.
Након избора који су одржани у децембру 2010. години у којима су Срби добили само обећања, уследиле су очекиване мере косовских власти.
На изборима су по први пут учествовали локални политичари српских странака управљани из Београда.
Са почетком 2011. године Србима на Косову и Метохији није дозвољена вожња аутомобила са новим регистарским ознакама Србије. Они Срби који су на почетку покушали да са новим таблицама пређу "административни прелаз" са косовске стране, доживели су низ непријатности.
Сличне одлуке МУП-а Косова доносио је у неколико наврата у прошлости, али је УНМИК овакве одлуке косовских власти стављао ван снаге.
"Београд" по старом и само њему добро знаном обичају ћути, јер косовски Срби немају снаге да се супротставе овом проблему.
Косовске власти су ипак одлучиле да се са Србима играју на начин на који се и Србија годинама игра са косовским Србима и Албанцима заједно.
Већ неколико година уназад, Србима и Албанцима који имају реистарске ознаке Косова дозвољен је улазак у Србију са пробним таблицама које коштају око 40 евра за само 4 дана.
Исту могућност је понудио и косовски МУП Србима који живе на Косову, који су приморани да плаћају две регистарске ознаке или да на свака четири дана плаћају пробне косовске таблице.
Срби на Косову и Метохији нису изненађени редоследом институционалних притисака власти у Приштини, па је више него јасно да следи напад на школство и здравство, а поготово ако знамо да је план за интеграцију српских школа у косовски образовни систем недавно представљен у Приштини.
Две понеуте институције на Косову и Метохији представљају стуб опстанка Срба.
Након тзв. преговора између Београда и Приштине прети промена резолуције 1244 што би представљало коначно препуштање Срба на Косову и Метохији косовским властима у приштини.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
