Управа црквене општине гњиланске добила је благослов од Његовог Преосвештенства Епископа рашко - призренскога и косовско - метохијског Г.Г.Теодосија, да поводом 150 - годишњице (1861- 2011) од изградње цркве Светог Николе у Гњилану, покрене акцију обнове ове наше светиње, која представља главно стециште Срба Коовског Поморавља.
Њеном обновом, на најбољи начин ћемо обележити овај велики јубилеј - 150 година од изградње храма.
Обновом цркве зауставићемо њено даље пропадање које је узроковано земљотресом који се десио 2003. године.
Позивамо све вернике, а особито све Гњиланце који у срцу носе успомене на ову светињу, да се укључе у акцију и дају допринос обнови цркве Светог Николе у Гњилану.
Прилоге за обнову цркве можете уплатити у канцеларији благајника црквене општине протојереја Радивоја Живковића или на следећем жиро рачуну:
ДУНАВ БАНКА АД ЗВЕЧАН
360 - 0016562201008 - 13
(са назнаком за обнову цркве)
Дана: 5. фебруар 2011. год.
у Гњилану
Старешина храма:
Протојереј Зоран Ковачевић
Бр. Тел. 0649682466
Саборна црква Св. Николе у Гњилану од 1999. године представља главно стециште Срба Косовског Поморавља. Претрпела је бројне нападе у последњих једанаест година, али је хитно потребна њена реконструкција да не би дошло до урушавања зидова.
У цркви св. Николе у Гњилану налази се богата збирка икона од којих су неке на зидовима због прокишњавања кровне конструкције готово уништене.
Уколико у догледно време не буде урађена реконструкција крова и не буду урађене поправке доћи ће до урушавња зидова који су у катастрофалном стању .
Гњилане је један од градова на Косову и Метохији. У средњем веку град се звао Морава и био је велики трговачки и занатски центар. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. Под данашњим именом град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.
У турском попису из 1455. године наводи се да у Гњилану има 41 српско домаћинство, на челу са свештеником.Од средњег века у Гњилану је постојало неколико цркава.
Једна црква је вероватно била посвећена Св. Петки, пошто се место где се налазила још дуго по њеном рушењу звало Петковце.
Манастир Св. Јована имао је бројно братство, што потврђују остаци доста великог калуђерског гробља. Средином 18. века Турци су разорили манастир и на том месту основали садашњу варош. Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. Последњи пут је обновљена 1983. године.
Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда. Због дотрајалости крова који прокишњава оштећено је неколико фресака, а уколико се не уради хитна санација крова може доћи до већег оштећења. Црква св. Николе била је често на мети напада Албанаца, па је забележено неколико насртаја запаљивим направама, исписивање расистичких графита на капији цркве, итд.
Срби из околних гњиланских села једино безбедно остављају своје аутомобиле у црквеном дворишту. Недавно је од донација саграђен зид који раздваја црквено двориште од албанских (некада српских) кућа.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
