Резолуција коју је Србија поднела Генералној скупштини УН-а у Њујорку усвојена је акламацијом.

У обраћању Генералној скупштини министар спољних послова Србије Вук Јеремић  рекао је да Србија неће признати независност Косова и позвао је скупштину УН да акламацијом усвоји резолуцију коју је Србија поднела заједно са Европском унијом.

"Србија сматра да резолуција заслужује пуну подршку дома и да би требало да буде усвојена акламацијом", рекао је Јеремић у обраћању Генералној скупштини УН.

Јеремић је рекао да Србија предлаже резолуцију заједно са 27 чланица Европске уније од којих неке нису признале независност Косова, а неке су то учиниле.

Јеремић је истакао да је предложена резолуција фундаментално статусно неутралан документ.

Пленарна седница почела је са двочасовним закашњењем, због недоумица које је изазвало присуство представника Косова, па је Јеремић затражио од председавајућег Генералне скупштине објашњење, обзиром да Косово није суверена и независна држава.

"Видимо представнике Косова. Они нису суверена независна држава и молим вас објасните нам њихово присуство", рекао је Јеремић, показујући на председника Косова Фатмира Сејдиуа, премијера Хашима Тачија и министра спољних послова Скендера Хисенија.

Српски став подржали су Руси, али је њихов протест био узалидан, јер је председавајући био немоћан да интервенише. Косовска делегација смештена је на трећем нивоу, резервисаном за госте.

"Они су гости Француске, Немачке, Велике Британије, Италије и САД", одговорио је председавајући Али Абдусалам Треки.

Резолуција резултат компромиса

Резолуција је резултат договора Србије, 22 државе које су признале независност Косова и пет које то нису учиниле.

Компромис је постигнут, како би сва питања била решавана у партнерском односу са Европом, рекао је председник Борис Тадић и истакао да резолуција, ни на који начин, не садржи признање независности Косова.

Према његовим речима, процес усаглашавања резолуције са ЕУ почео је још 26. јула, када је била седница Скупштине Србије на којој је и обећао разговор са Европском унијом и другим важним факторима у међународној заједници.

Измењена резолуција се, као и претходна, позива на принципе и циљеве УН. Прима се к знању садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде из јула ове године.

У новој резолуцији нема, за неке европске партнере спорне реченице, да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања.

Изостављена је и формулација да се дијалогом реше сва отворена питања. Уместо тога, измењена резолуција поздравља спремност Европске уније да олакша процес дијалога између Београда и Приштине.

Наводи се да би процес дијалога, сам по себи, био фактор мира, безбедности и стабилности у региону и да би дијалог имао циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској унији и побољша животе људи.

После расправе у Генералној скупштини, питањем Косова ће се и убудуће, као и досад, бавити Савет безбедности УН, у складу са Резолуцијом 1244.