Сједињене Америчке Државе су 2006. године, у време када су дипломатски напори у вези са Косовом интензивирани, имале велико поверење у Мартија Ахтисарија, наводи се у депеши послатој из америчке амбасаде у Бечу у Вашингтон, 15. новембра 2006. године.

"Међутим, поверење није било стопостотно. Постоји 20 извештаја у које Ахтисари није смео да има увид. Поруке у којима се каже да Ахтисарију није дозвољено да види документа често се односе на Европску унију", наводи фински лист.

У депеши Стејт департмента из новембра 2006. године пише да специјални представник Уједињених нација Ахтисари настоји да преокрене набоље ситуацију на Косову.

"Овај задатак је огроман и Ахтисари прелази километре и километре обављајући га. Одметничка српска покрајина тежи независности, а дипломатски свет очајнички тражи излаз. На потезу је Ахтисари и његов план", наводи се у депеши.

Хелсингин саномат преноси и да је Ахтисари, за сада, далеко најпомињанији Финац у документима која су процурела из америчког Стејт департмента, јер се његово име појављује 1.167 пута, а број је и већи "ако се узму у обзир поруке у којима је Ахтисаријево презиме погрешно написано".

Према америчкој процени, Ахтисари је био "чврст и типично директан" преговарач, "који би сатерао уза зид остале који учествују у разговорима".

Фински лист преноси и да је било напетих тренутака између Ахтисарија и Срба којима је губитак Косова тешко пао.

"Према извештају америчке мисије при Уједињеним нацијама у Њујорку (18. маја 2006. године), тадашњи министар спољних послова Вук Драшковић се жалио да западне земље кажњавају Србију због акција које је предузимао бивши српски лидер Слободан Милошевић", наводи фински лист.

Казна због Милошевићевих поступака

Лист пише и да је Ахтисари одговорио да су Срби у процесу негирања - "када они попут Драшковића кажу: 'Ми не би требало да будемо кажњени због Милошевићевих поступака', он одговара - 'Нити треба да будете награђени због њих'".

Хелсингин саномат пише и да је Русија била критична према Ахтисарију, као и да је то осећање било узајамно.

У децембру 2006. године Ахтисари је разговарао са америчком амбасадорком у Хелсинкију Мерилин Вер. Према депеши која описује сусрет, Ахтисари је рекао да су српски и руски отпор независности Косова показатељ "жалосне процене", преноси лист.

Ахтисари је веровао да се руски председник Владимир Путин плашио "смањивања православног света" и појаве "мале муслиманске државе на Балкану", наводи фински лист.

Према депешама Стејт департмента, Ахтисари се и у неким земљама чланицама ЕУ суочио са противљењем независности Косова.

У депеши послатој из Мадрида 17. октобра 2006. године, пише да се један високи званичник шпанског Министарства спољних послова жалио америчким дипломатама на Ахтисарија, описавши га као неког ко је хтео да се ослободи Косова "како му се не би обило о главу годину дана касније".