Због злочина над Албанцима у логорима Цахан и Кукеш на северу Албаније, Еулекс је до сада ухапсио четири особе. Међутим, извори у Приштини најављују нови талас хапшења и судских процеса, наводећи да ће на мети тужилаштва бити и високо рангирани команданти ОВК.

Еулекс је јуче ухапсио Хакија Хајдарија и Салија Реџепија, а раније и Ризу Алијуа и Сабита Геција.

Осим ове четворице ухапшених, од којих је свакако „најатрактивније" име Сабита Геција, или "Великог газде", како га зову у приштинском подземљу, Еулекс трага и за Џемшитом Краснићијем, који је јесенас побегао из стана у Призрену, пола часа пре доласка полиције.

Оптужбе Еулекса против јуче ухапшених Хакија Хајдарија и Саљија Реџепија, односе се на злочине у логору Цахан на северу Албаније, где су од априла до јуна 1999. године затварали цивиле у нехуманим условима, заточене у прљавим просторијама, без хране и воде.

Заједничко свој четворици јесте да су оптужени због злочина почињених над Албанцима, за које су сматрали да нису довољно лојални Ослободилачкој војсци Косова.

Међутим, логор Цахан се помиње и у извештају Дика Мартија, као најсевернији од свих таквих објеката које је користила ОВК, па је, самим тим, и највише био повезан са догађајима на фронту.

У делу Мартијевог извештаја, насловљеном "Притворске јединице и нехумани третман заробљеника", говори се о постојању шест локација у Албанији - попришта стравичних злочина - које су биле под контролом високих команданата ОВК.

Јединице су описане као добро организоване, координиране и удружене мреже противзаконитих активности, а заједничко им је да су припадници ОВК у њих затварали цивиле.

Током истраге, идентификоване су притворске јединице, у којима су илегално држани затвореници којима су, после бруталних егзекуција, вађени органи. Међутим, постојале су разлике у наменама поменутих притворских јединица, као и разлике у времену коришћења.

"Нисмо наишли на доказе да су заточеници из Цахана одвођени на друге локације, али се то не може искључити", наводи се у Мартијевом извештају.

Марти је, стога, закључио да су логори који су се налазили дубље на албанској територији били мање у вези са ратним операцијама, а више са организованим криминалом, али је његов тим истражитеља пронашао сведоке злостављања особа које су киднаповане у околини логора или на граници.

Наводи се и да су заточеници из Цахана углавном ослобођени када је јуна 1999. године рат завршен, као и да имена десетак особа који су преживели налазе у документима насталим током истраге о командантима логора у Цахану и Кукешу.

Осим у извештају Дика Мартија, Цахан се помиње и неколико докумената које су начинили званичници ОЕБС-а, током и непосредно после рата 1999. године, најчешће као место којем посматрачима те организације ОВК није дозвољавала приступ.