Кад смо ступили у бивак калуђера на Јелици сви су били у послу, па их није требало питати да процене колико ће остати на планини. Навукли су дрва из забрана и сложно крате грабовину за огрев, у једној страни издубили старински трап где од мраза чувају кромпир и друге намирнице и спремају се, дакле, за горску зиму.
Чекамо вести с редовног јесењег заседања Светог архијерејског сабора наше цркве, које почиње 17. новембра, и одлуку о владици Артемију. Само Бог зна како ће се ствари даље одвијати с нама – каже за „Политику” Николај Николић (58), игуман манастира Црна Река у избеглиштву.
До почетка јуна ове године, то братство у светињи код Рибарића имало је 18 монаха, али су тада напустили ту адресу, подржавајући смењеног заповедника, владику рашко-призренског Артемија. Од 3. јуна, петнаесторица клирика бораве у етноселу на Јелици које је, из световних разлога, раније саградио чачански верник Милоје Стевановић (61), па уступио на неограничено уживање калуђерима које је стигла невоља.
С првих дана минулог лета било је објављено да је 70 од укупно 205 монаха и монахиња Рашко-призренске епархије прешло у друга владичанска подручја.
После смене владике Артемија уведен је канонски беспоредак, настала је збрка и све је изведено на брзину и с пометњом. То је унело немир у наша срца, изгубили смо поверење у људе који су постављени да нас даље воде. Отворено смо рекли митрополиту Амфилохију да немамо вере ни у њега ни у оне који су у таквој смени учествовали, а једино што смо ми прекршили јесте то што смо без канонског отпуста прешли у другу епархију – беседи игуман.
Николај описује живот одбеглих монаха на Јелици, истичући „братску и хришћанску љубав Милоја Стевановића” који им је без накнаде на коришћење дао грађевине, земљу, машине и стоку.
Покушали смо да и овде створимо манастирску атмосферу, да будемо заједница у општежићу. Епархија је нама свештеномонасима забранила свештенодејство а осталим монасима свето причешће, али нико не може да нам забрани да се молимо Богу.
Братија се окупља пре зоре у једној брвнари, на молитви која траје од 5 до 7.30, и следи окрепа чајем или кафом. Први оброк је у 9 а други после вечерње службе која почиње у 19 сати, повечерје је у 22.
Имамо и своје лично молитвено правило које обављамо кад се за то нађе времена. Живот нам се састоји од молитве и рада, рада и молитве. Имамо и чреде, односно на смену радимо послушања око припреме огрева, зимнице, печења хлеба, и то важи за све. По правилима монашким, свако од нас требало би да ради најмање четири сата, а млади монаси и искушеници и више, јер је монашки живот подвиг рада и молитве.
Средства за живот и овде не Јелици прибављају исто као у манастиру – доноси им народ. Приложници свакодневно изнесу на планину штогод од намирница, други дају новац.
Николај дуго и стрпљиво објашњава због чега се братија обрела у јеличком селу Лозници, у Епархији жичкој:
Нисмо могли да се помиримо с тим да је владика Артемије лопов. Кад нису доказане финансијске малверзације, онда су рекли да је стање у епархији болесно, па затим да смо ми идолопоклонички везани за свог духовника, што нас је дубоко увредило. Зато смо отишли из светиње и ево нас овде. Дубоко смо погођени и стидимо се свега што се збило, иако је то нама било наметнуто. Не поносимо се овим што се догађа у нашој цркви и нашем народу.
Гвозден Оташевић
Игноришу црквеног тужиоца
Епархија рашко-призренска покренула је црквеносудски поступак против одбеглих монаха. Игуман Николај наводи да им је свештенодејство односно причешће било забрањено „најпре на 40 дана, па на два месеца, па је забрана продужена док се све не реши на јесењем Сабору”.
– Чули смо да су подигнуте оптужнице против нас, али ми то нећемо признати јер су од почетка кршени црквени канони. Последње што је решено нисмо ни прочитали, и човеку који носи та акта, и који зна где смо, рекли смо да то нећемо примити. Кажу да су ту били строги према нама – каже Николај.
Тужилац Епархије рашко-призренске протојереј Милорад Цветковић подигао је овог месеца оптужнице против десеторице одбеглих клирика вишег ранга. Он предлаже Црквеном суду да за казну буде одузет свештенички чин протосинђелу Николају Николићу (игуману манастира Црна Река) и јеромонасима Бенедикту Прерадовићу (игуману Светих Архангела), Науму Мирковићу (сабрату Црне Реке), Кеснофонту Томашевићу (сабрату Светих Архангела), Иринеју Ристићу (сабрату Црне Реке) и Максиму Новаковићу (сабрату Сопоћана).
Тужилац, такође, предлаже да се јеромонасима Варнави Димитријевићу (игуману Браине) и Роману Папићу (игуману Девиних Вода) забрани свештенодејство у трајању од пет година, а Јовану Милојевићу (сабрат Светих Архангела) и Висариону Шуловићу (сабрат Црне Реке) на три године.
Против осталих одбеглих монаха и монахиња оптужнице нису подигнуте.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
