Било је покушаја да Албанци културно наслеђе Срба на Косову употребе за политику креирања новог идентитета и своје историје. На свим међународним скуповима јасно указујемо да су то фалсификати - каже у разговору за "Новости" министар културе Небојша Брадић.Он објашњава да се увелико ради на идеји да се у сарадњи са Унеском и комитетом министара југоисточне Европе успостави Регионални центар за заштиту културне баштине у опасности, чије би седиште било у Лепосавићу.
- За сада присуство међународних снага које обезбеђују споменике културе на КиМ, посебно оне на Унесковој листи светске баштине у опасности, гарантује неометан рад наших стручњака на њиховој обнови - каже Брадић.
Ваше министарство претрпело је жестоке оптужбе због Закона о задужбинама и фондацијама, који је тренутно у скупштинској процедури. Зашто се у њему нигде не помиње проблем задужбинарства на Косову?
- Циљ Закона је да се одређене надлежности пренесу на органе Војводине, јер та обавеза произлази из Закона о преношењу надлежности републике на покрајину.
РАНО ЗА ПРОМЕНЕ ЗАКОНА
Најављивали сте могућност припреме новог закона о информисању, да ли је тај посао започет и каква нова решења ће донети?
- Медијска стратегија требало би да донесе одговор на многа важна питања у овој области, па и предлоге појединих законских решења, која, понављам, треба да буду усаглашена са савременим приликама. Не бих прејудицирао исход расправе, па ћемо и о конкретним решењима говорити када буду дефинисани предлози за уређење медијске сцене.
Хоће ли бити усвојени амандмани СПС да се у закон уврсти и КиМ?
- Што се тиче Косова, не постоји сличан закон из ког би произлазило преношење надлежности на јужну српску покрајину, а поред тога не постоји ни посебан орган који би у име КиМ био надлежан за културу.
Нашли сте се и на мети критика због Медијске студије, на коју уредници и менаџери имају низ замерки и поручују да се на основу ње не може правити десетогодишња стратегија у овој области. Хоћете ли уважити ове примедбе?
- Уважићемо све конструктивне предлоге и сугестије како бисмо добили применљив документ, који ће бити полазна основа за реформе у овој области. Жеља нам је да се коначно поставе здрави темељи за развој медијског сектора, као и за заштиту медијских слобода, слободе изражавања, али и заштиту слободе и приватности сваког грађанина.
Зашто сте на изради медијске студије ангажовали европске, а не домаће стручњаке?
- Уз подршку Европске комисије ангажовали смо групу независних европских стручњака, што су поједини представници медија у почетку тумачили као покушај да натуримо студију као неку врсту готовог решења. Мислим да расправа која се о том документу води већ готово два месеца побија такве слутње.
Новинска продајна мрежа је у расулу - дистрибуције су или на путу да оду у стечај или се продају. Зашто држава не помогне да се проблеми реше?
- Рад дистрибутивне мреже није у надлежности Министарства културе, али смо свесни да се и те како одражава на пословање штампаних медија. Министарство ће настојати да у оквиру својих надлежности утиче на што скорије решавање ових проблема.
Европски стандарди намећу правило да држава не може да буде власник или сувласник медија, што је код нас случај. Хоће ли се то ускоро решити, и како?
- И то ће обухватити Медијска стратегија. Истина је да је држава сувласник дистрибутивних мрежа, као и појединих штампаних медија, међутим, то је проблем који није решен у протеклих десет година и свакако се не може очекивати да буде решен преко ноћи.
Како се догодило да упркос демократској власти и демократским законима Србија падне за 23 места на листи слободе медија?
- Мој утисак је да су на пад рејтинга одлучујуће утицала два крупна инцидента у којима су нападнути новинари. Држава у сваком тренутку настоји да осигура највећи могући степен медијских слобода. Позивам све новинаре којима је на било који начин слобода јавног говора узурпирана, а професионални стандарди угрожени, да се обрате Министарству и ми ћемо одмах реаговати.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
