Да ли политичаре у Београду нису занимали разлози због којих су Срби јужно од Ибра одлучили да на осам изборних листа изађу на ванредне парламентарне изборе које 12. децембра организује Приштина, или су сматрали да је став владе да се нису стекли услови за излазак довољан разлог да о тој теми нема више шта да се каже? А можда је Београд заиста уморан од косовских Срба и њихових размирица?

Тек, на скуп, који је замишљен као дијалог Срба из енклава са Косова и Метохије који су одлучили да иду на изборе и представника парламентарних странака у Скупштини Србије, у понедељак је дошао само један посланик из СПС-a и државни секретар у ресорном министарству.

Неке је можда иритирала и помало необична намера организатора америчке невладине организације Савет за инклузивно управљање да организује дијалог једних и других Срба. Тако се разговор, који је требало да приближи ставове и проблеме Срба са југа, у одсуству парламентараца из Београда, претворио у покушај да се макар на уједињење после избора наведу Срби који су се поделили на осам изборних листа. Разговарало се, али, како ствари стоје, недељу дана уочи почетка изборне кампање – разлике су превелике.

Државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић проблем одсуства комуникације југ Космета – Београд не види као последицу става да влада није позвала на учешће на изборима. „То нема директне везе, јер је на овом скупу требало да буду и они који су за изборе и они који су против. И требало је да нормално разговарамо и о темама о којима имамо различита мишљења. Али то није био довољан мотив за већину политичких партија да дођу”, закључује Ивановић и додаје да су се политичке разлике које постоје међу странкама у Београду рефлектовале на Косово и да је то „показало трагичну разједињеност Срба”.

Председник организације Савет за инклузивно управљање Алекс Григорев објаснио је за „Политику” да је намера овог скупа „пошто је јасно да ће Срби јужно од Ибра учествовати на изборима у већем броју” била да се разговара о томе шта излазак значи за српску заједницу, како треба да се настави политичко деловање, као и да ли је могуће прављење неких заједничких платформи када изаберу посланике у косовском парламенту.

Мада не жели да изостанак позваних оцени као бојкот, Григорев мислим да се ова пропуштена прилика може надокнадити. „Ако би се Срби са југа ујединили, постали би политички снажан фактор и било би могуће стварање стратегије за побољшање њиховог живота. При томе, не мислим на стварање коалиција и институционално уједињење него на окупљање по групама проблема”, каже Григорев.

Посланик у Скупштини Косова из Самосталне либералне странке и кандидат на изборима Петар Милетић (који је недавно рањен у нападу у северном делу Косовске Митровице) сматра да постоји одређена доза резерве према теми избора на Косову. Милетић каже да је то „одговорност на којој може политички само да се изгуби и да људи нису имали шта да нам кажу, осим да нам пренесу званичан став Београда”.

„Они су могли само да упадну у давање контроверзних изјава, што су очигледно избегли. То могу и да разумем, јер су нама остављена одшкринута врата да изађемо на изборе. Свако појашњавање става да се нису стекли услови увело би их у још тврђу реторику, а то су можда хтели да избегну”, каже Милетић.

Једна од кандидаткиња на Јединственој српској листи Рада Трајковић има слично објашњење за недолазак посланика. „Можда би некоме из владе било непријатно да нам објашњава зашто се нису стекли услови, јер не знам колико бисмо имали разумевања”, каже Трајковићева и дипломатски додаје да не би хтела да мисли да је изостанак политичког Београда неодговорност према Србима са Косова, „него да су се једноставно бавили последицама недавног земљотреса у Краљеву”.

----------------------------------------------

Поделе у Београду разједињују Србе на Космету

На питање зашто је непремостив проблем да се српске листе уједине, државни секретар Оливер Ивановић одговара да се све што се покаже као блага разједињеност на северу, због нагомиланих фрустрација јужно од Ибра рефлектује као трагична подела. „Овако разједињени Срби не могу ни да дефинишу ни да артикулишу своје ставове и због тога они појединачно нису фактор ни за Албанце, ни за странце, а и у Београду се слабо чују”, каже Ивановић.

Зашто Јединствена српска листа одбија уједињење са, рецимо, Самосталном либералном странком, која је већ у влади Хашима Тачија, кад се изласком на изборе боре да уђу у косовски парламент и будућу владу у Приштини? Рада Трајковић у име листе, за коју каже да има подршку дела владе у Београду, каже да постоји велики разлог. „Није спорно ући у владу са Тачијем, али је спорно што су се они определили за Тачија као партнера на самом почетку, односно испада да се у изборној кампањи представљају као сигуран партнер ако он буде састављао будућу владу”.

Трајковићева каже и да представници њихове листе могу да се договарају и да већ преговарају са лидерима који су предали листе, али да још нису донели одлуку.