Србија пред Генералну скупштину Уједињених нација излази са резолуцијом о Косову која је усаглашена са Европском унијом. Да ли је реч о значајном заокрету српске спољне политике?

Текст резолуције о Косову је битно измењен, и то ће свакако имати далекосежне последице, истиче за Дојче Веле Светлана Ђурђевић-Лукић, заменик председника Форума за међународне односе. С обзиром да се у новом тексту више не говори о осуди једностране сецесије,  Србија је на тај начин индиректно одустала од тога да инсистира на међународном праву у погледу права на сецесију, каже Светлана Ђурђевић:

„И то ће бити веома значајно за многе земље такозваног ’глобалног Југа’, такође и за БРИК земље, које су из својих разлога подржавале овакав концепт одсуства права на сецесију. Можда то неће нужно бити толико изразито на данашњем гласању, али ће то свакако имати неки одјек у међународном праву, и у даљем развоју односа на нивоу Уједињених нација“.

Прихватамо оно што смо одбијали

Србија се након прихватања измењеног текста косовске резолуције, као резултат притиска Европске уније, нашла у врло непријатној позицији, каже за Дојче Веле Чедомир Антић, председник „Напредног клуба“:

„Дакле, Србија је сада суштински прихватила оквире Ахтисаријевог плана, који је одбијала. Значи, сада смо дошли у позицију да оно што смо раније одбијали сада препоручујемо Уједињеним нацијама, и надамо се да ће то подржати целокупна међународна заједница. Претпостављам да ће стога овде бити одржана и нека прослава тим поводом, када буде завршено гласање у Генералној скупштини УН“.

Сада је ЕУ приоритет?

Оваква усаглашена резолуција са Европском унијом представља и значајну промену српске спољне политике, сматра Светлана Ђурђевић- Лукић. Та спољна политика је до сада инсистирала на томе да имамо два једнако важна приоритета: Европску унију и Косово, каже она:

„То је јако лепо звучало, али је у пракси било тешко примењиво. Тако да смо повремено имали изјаве високих званичника да је, заправо, ипак Косово приоритет. А оваквим потезом, да се резолуција усаглашава са ЕУ, мени се чини да је у ствари дошло до тога да ће коначно Европска унија бити приоритет број један Србије и на конкретном плану“.

Међусобно признавање у будућности?

Сада је постало извесно да су услови који се постављају Србији на путу европских интеграција пре свега политички, оцењује Чедомир Антић. У том смислу однос према Косову постаје кључан за даљи напредак Србије ка Европској унији, каже Антић, и у будућности се може очекивати и питање међусобног признавања.

Текст Резолуције Републике Србије усаглашен са ЕУ који је поднет Генералној скупштини УН гласи:

" Генерална скупштина ,

а) Свесна циљева и принципа Уједињених Нација;

б) Узимајући у обзир њене функције и овлашћења на основу Повеље Уједињених Нација;

ц) Подсећајући на њену Резолуцију 63/3 од 8. октобра 2008. којом се тражи од Међународног суда правде да да своје саветодавно мишљење у вези са следећим питањем: ''Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?;

д) Примивши са уважавањем саветодавно мишљење Међународног суда правде од 22. јула 2010 о томе да ли је једнострано проглашење независности у складу са међународним правом када је у питању Косово и након пажљивог разматрања истог, укључујући и питања о којима је дато мишљење;

е) Прима к знању садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде о томе да ли је једнострано проглађење независности у складу са међународним правом када је у питању Косово, као одговор на захев Генералне Скупштине;

ф) Поздравља спремност Европске Уније да олакша процес дијалога између страна. Процес дијалога би сам по себи био фактор мира, безбедности и стабилности у региону. Овај дијалог би имао за циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској Унији и побољша животе људи".

Влада Србије предложиће Генералној скупштини УН резолуцију усаглашену са Европском унијом, којом се позива на дијалог Београда и Приштине.

Текст Резолуције Републике Србије усаглашен са ЕУ који је поднет Генералној скупштини УН гласи:

" Генерална скупштина ,

а) Свесна циљева и принципа Уједињених Нација;

б) Узимајући у обзир њене функције и овлашћења на основу Повеље Уједињених Нација;

ц) Подсећајући на њену Резолуцију 63/3 од 8. октобра 2008. којом се тражи од Међународног суда правде да да своје саветодавно мишљење у вези са следећим питањем: ''Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?;

д) Примивши са уважавањем саветодавно мишљење Међународног суда правде од 22. јула 2010 о томе да ли је једнострано проглашење независности у складу са међународним правом када је у питању Косово и након пажљивог разматрања истог, укључујући и питања о којима је дато мишљење;

е) Прима к знању садржај саветодавног мишљења Међународног суда правде о томе да ли је једнострано проглађење независности у складу са међународним правом када је у питању Косово, као одговор на захев Генералне Скупштине;

ф) Поздравља спремност Европске Уније да олакша процес дијалога између страна. Процес дијалога би сам по себи био фактор мира, безбедности и стабилности у региону. Овај дијалог би имао за циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској Унији и побољша животе људи".

Сви колективни центри у Србији, биће по плану, затворени до 2012. године до када би сви расељени, избегли и социјално угрожени требало да буду збринути.

У Врању је кључеве станова добило 20 породица. За стамбену зграду, површине 900 квадратних метара, која је коштала 35 милиона динара новац су обезбедили Европска унија, УНХЦР, Комесаријат за избеглице и град Врање.

Дуже од деценије живели су у колективним центрима. Срђан Радуловић из Призрена дели собу са два сина, а кухињу и купатило са још три породице расељених и студентима и ученицима у Дому. Добили су Радуловићи кључеве, са још 19 породица.

Жужа Петковић је срећна што је дочекала да после 12 година добије свој стан, а ученику Душану Пејићу се највише свиђа кревет на спрат.

Решили су велики проблем, стамбени, али живот пред њих поставља и друге препреке, пре свега финансијске.

Добросава Тодоровић брине како ће у стану да плаћа рачуне и прехрани четворочлану породицу са 8.000 динара.

О њима ће наставити да брине Центар за социјални рад, који газдује зргадом и има домаћина, станара који је посредник између Центра и оних којима је помоћ неопходна.

Анђелита Ћећеро из УНХЦР-а каже да је овакав пројекат потребан Србији и њеним сиромашним становницима, и да ће уахваљујући овој згради један колективни центар бити затворен.

У Врању у колективним центрима живи 200 људи, ово је друга зграда изграђена за две године, а наредне године у истом насељу биће подигнута још једна.