Председник Србије Борис Тадић упозорио је амбасадоре петнаесточланог тела да ће Србија бити принуђена да преиспита свој однос према међународном присуству на Косову и Метохији уколико међународни фактори не ускрате подршку дестабилизујућим потезима Приштине.

Председник Србије истовремено је указао да је спровођење плана у шест тачака, који је својевремено предложио генерални секретар УН, а подржао Савет безбедности, једини начин да се успостави стабилност на Косову.

Обраћајући се Савету безбедности УН, ванредно сазваном на захтев Србије поводом недавног напада на становнике северног дела Косовске Митровице, председник Тадић је истакао да је тај инцидент био покушај да се повећају међуетничке тензије и саботирају настојања да се дође до одрживог мира у покрајини.

"То је још једна погубна последица злонамерног плана, иза кога делимично стоји такозвана Међународна цивилна канцеларија Питера Фејта, да се на северу покрајине успостави нелегални и нежељени режим", рекао је Тадић, и прецизирао да су две бомбе на учеснике мирног протеста против успостављања канцеларије такозване косовске владе бачене из дворишта која припадају Албанцима.

"Захтевамо од међународне заједнице да се постара да се ништа слично у будућности не понови, и да нелегална канцеларија у северном делу Косовске Митровице остане затворена", рекао је Тадић, и додао да косовским Албанцима мора бити јасно стављено до знања какве ће бити последица сваког посезања за унилатералним потезима.

Одговарајући на оптужбе Скендера Хисенија, везане за оптужбе око наводне подршке Београда групама на северу Косова, Тадић је рекао да је отварање канцеларије приштинске владе у Косовској Митровици "чиста провокација", као и да је став САД, које су такав потез подржале "забрињавајући".

"Савет безбедности наставља да подржава став који је против једнострано проглашене независности Косова... Косово није држава, нема суверенитет. Тако не мисли само Србија, то је став Савета безбедности... Хисену ту реалност мора да прихвати", рекао је Тадић.

Шеф УНМИК-а Ламберто Занијер је позвао све стране да остану уздржане и полицију да што пре пронађе починиоце серије инцидената после којих је и сазвана седница Савета безбедности УН.

"Надам се да ови догађаји неће довести до погоршања ситуације", рекао је Занијер, који је на почетку излагања подсетио на хронологију инцидената, наводећи да се у Косовској Митровици догодило управо оно на шта је, у претходном извештају Савету безбедности, упозорио генерални секретар УН Бан Ки-мун.

Први човек светске организације упозорио је пре три месеца лидере косовских Албанаца да не покушавају да спроведу свој план за север Косова, без сагласности локалног српског становништва, јер би се, у супротном, могла погоршати свеукупна безбедносна ситуација.

Шеф Еулекса Ив де Кермабон је у име мисије ЕУ оштро осудио инциденте, наводећи да су шпекулације које су се појавиле у неким медијима потпуно неистините, рекавши да нема ризика од свеопштег погоршања ситуације у Косовској Митровици и на целом Косову.

"Свесни смо тензија, због чега позивамо власти у Београду и Приштини да наставе да нас подржавају", рекао је Кермабон.

Говорећи о рањавању посланика Петра Милетића, Де Кермабон је рекао да је косовској полицији, која је покушала да истражи тај напад, супротно закону забрањен прилаз болници у северној Митровици.

Додао је и да су извесни, како је рекао, радикални елементи на северу Косова претили особљу Еулекса, што је за најоштрију осуду.

Косовски министар иностраних послова Скендер Хисени оптужио је Београд за пружање подршке "криминалцима у северном делу града", које је означио као одговорне за "насилне демонстрације" против отварања канцеларије косовске владе у северном делу Косовске Митровице.

"Та канцеларија је отворена као део владе Републике Косово у наставиће да функционише на тај начин... Влада Косова одлучна је да успостави власт на целој територији Косова", рекао је Хисени, који је председника Тадића оптужио за безразложно блаћење косовских Албанаца, када је рекао да су они одговорни за инциденте због који се Савет безбедности и састао.

Представници Русије и Сједињених Америчких Држава још једном су, овај пут у Савету безбедности УН, изнели опречне ставове о разлозима инцидената који су последњих дана потресли север Косова. Русија сматра да је отварање канцеларије владе у Приштини дрска провокација, док Американци тврде да се радило о "легитимном потезу суверене државе".

Амбасадор Русије при УН Виталиј Чуркин оптужио је власти у Приштини за "дрску провокацију" због одлуке да без консултација са локалним Србима отворе владину канцеларију, а Еулекс за "очигледно одступање од статусно неутралне позиције".

"Захтевамо да Савет безбедности задржи одлучујућу улогу у доношењу одлука везаних за развој ситуације на Косову", рекао је Чуркин.

Његов амерички колега Алехандро Волф је рекао да САД подржавају отварање канцеларије владе у Приштини у северном делу Косовске Митровице, наводећи да је то била "исправна одлука суверене државе".

Волф је, такође, навео да је бомбашки напад у северном делу Митровице "изоловано дело криминалаца, а не планирани терористички напад", оцењујући да, у суштини, није било разлога за сазивање ванредне сенице Савета безбедности УН око овог инцидента.

Волф је, такође, рекао да су, према информацијама којима располаже, функционера Самостално либералне странке и посланика у Скупштини Косова Петра Милетића напали локални Срби.

"Жалимо због инцидента и придружујемо се позивима на мир и избегавање насиља", рекао је Волф.

Британски амбасадор је рекао да две стране треба да се посвете дијалогу и сарадњи како би успешно оствариле свој циљ да уђу у ЕУ.

Представник Француске се, такође, сложио да се ради о изолованом инциденту и да је стање на Косову стабилно, и поздравио реакцију мисије Еулекса која "функционише у складу са резолуцијом 1244 и наставља успешно да одржава ред и мир" на Косову.

И амбасадор Кине сложио се да је ситуација на Косову "озбиљна и деликатна" и поновио став његове земље да циљ треба да буде постизање споразума прихватљивог за обе стране, кроз преговоре.

У северној Митровици, јуче се догодио још један оружани напад, у којем је рањен функционер Самостално либералне странке и посланик у Скупштини Косова Петар Милетић.

Прошлог петка су, за сада још непознати починиоци, активирали бомбу у насељу Бошњачка махала, где је неколико стотина Срба протестовало поводом отварања канцеларије владе Косова у северном делу Митровице. У том нападу, једна особа је погинула, а 11 је повређено.

Председник Србије је, истог дана, сазвао хитну седницу Савета за националну безбедност и од међународних снага у покрајини затражио оштру реакцију на покушај дестабилизације Косова и Метохије, али и региона.

Савет је бомбашки напад окарактерисао као терористички акт албанских сепаратиста и оценио да објективну одговорност за тај чин сноси шеф Међународне цивилне канцеларије на Косову Питер Фејт.

Затражено је да се одмах пронађу и адекватно казне починиоци тог злочина и да се онемогући сваки даљи покушај насилног отварања канцеларије привремених институција Косова, чиме се угрожава мир и стабилности на КиМ и у целом региону.

Напад су најоштрије осудили и високи званичници Европске уније, међу њима и председник Европског савета Херман ван Ромпај, који је, током јучерашње посете Београду, разговарао са председником Србије.

Осудама су се придружили и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, британски министар за Европу Дејвид Лидингтон, Мисија ОЕБС-а на Косову, командант КФОР-а генерал Маркус Бентлер.

Представници косовских власти, међутим, сматрају да за напад нису одговорни косовски Албанци и кривицу покушавају да пребаце на Србе.

Министар унутрашњих послова у привременој влади Косова Бајрам Реџепи изјавио је да постоји листа осумњичених за напад у Косовској Митровици, али да је рано да се саопштавају детаљи о томе.

Српско национално веће (СНВ) Косова и Метохије организовало је данас у Косовској Митровици потписивање петиције којом се тражи повратак владике Артемија на Косово и Метохију. Председник СНВ северног Косова Милан Ивановић је изјавио да се овом петицијом "не улази у питање разрешења" бившег епископа рашко-призренског Артемија, већ повратак његов и монаха који су напустили Епархију рашко-призренску. Ивановић је оценио да се српски народ из покрајине и на овај начин обраћа Сабору СПЦ и патријарху и тражи да се Артемије, заједно са монасима који су отишли, врати у један од манастира на Косово. Петицијом се тражи, такође, враћање призренске Богословије на Косово и Метохију, навео је он. Након што буде завршено потписивање ове петиције, она ће бити уручена Сабору СПЦ и патријарху српском Иринеју, рекли су представници СНВ.