Божић, празник рођења Исуса Христа, сећање на најрадоснији догађај у хришћанском свету, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве. Јутарњу празничну литургију у девет часова у београдској Саборној цркви служио је чувар трона патријарха митрополит црногорско-приморски Амфилохије.Свако рођење је за вечност и непролазни живот, а непролазни дух Христов Бог је послао свима нама, рекао је Амфилохије. "Кроз Њега је проговорило Небеско очинство и Царство небеско и земља је постала небеска кроз Њега", рекао је митрополит Амфилохије говорећи о значају празника Рођења Христовог и личности Спаситеља који је пре више од два миленијума променио ток историје света. "Понесите са собом мир и помирење које нам Бог подарио на овај дан", поручио је православним верницима митрополит, чувар трона српских патријараха до избора новог поглавара Српске православне цркве. Поред многобројних верника који су се причестили после четрдесетодневног поста, Божићној литрургији Светог Јована Златоустог присуствовали су и представници београдске католичке надбискупије са надбискупом Станиславом Хочеваром.

Mајка свих хришћанских празника

Традиционалну Божићну посланицу архијереја СПЦ у којој се верници подсећају да нас Божић све позива да живимо у братољубљу и богољубљу и у јеванђелској скромности и да је празник Рођења Христовог "мајка свих хришћанских празника који из њега извиру - као реке из извора", прочитао је старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Петар Лукић. "Рођење Христово је поновно стварање света, а Оваплоћење Бога Логоса је камен темељац света", записао је Јован Златоусти, а наводи се у посланици која је прочитана на празничним литургијама у свим храмовима Српске православне цркве у земљи и свету. На свим литургијама прочитана је традиционална Божићна посланица у којој се позива српски народ у матици и расејању "да као древни европски народ" чува своју веру, језик и писмо. Славље је почело у поноћ када је, према предању, рођен Спаситељ људског рода. Прву Божићну литургију у београдском Спомен-храму Светог Саве служио је викарни епископ хвостански Атанасије. Литургији је присуствовао велики број верника, а час рођења Исуса огласила су звона Храма светог Саве. "Овога Божића посебно смо испуњени радосном тугом што нас је оставио наш велики патријарх Павле и преселио се са земље на небо", речено је у празничној поруци. И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, колевци нашега народа", каже се у посланици.

Слави се три дана

Према јеванђељима, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од Истока према Западу зауставила изнад пећине крај Витлејема. На иконама се слика пећина у којој се Богородица одмара уз дете положено у јасле. У пећини или испред ње седи Јосиф, ослобођен сумње у Маријину верност и пастири задивљени божанским рођењем. Српска православна црква Божић слави три дана, који су у њеном богослужбеном календару обележени црвеним словом. Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан. Божић славе Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти. Све остале хришћанске цркве, међу којима и неке православне, Божић су прославиле пре 13 дана, поштујући ново рачунање времена и грегоријански календар.

Божићна симболика

Да би се Хришћани достојно припремили за Божић, установљен је Божићни пост. Сам празник Божић, увек је мрсни дан. Божићна слама се, према народним обичајима, у кућу уноси заједно са бадњаком, распростире по главној просторији и не износи све време божићних празника. Она симболизује сламу на којој је рођен Исус Христос. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, бела погача умешена од пшеничног брашна без квасца. Меси се уз молитву првом водом која се у зору тог дана узме из бунара или са извора. У чесницу се ставља златан или сребрни новчић. Чесница се за ручком искључиво ломи рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. На Божић у кућу долази и положајник. Прва дужност положајника је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому .

Српска православна црква и верници славе  Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Божић – рођење Исуса Христа. Службама бдења и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство. Овај празник је и последњи дан 40-дневног Божићног поста, којим се верници припремају за прославу Божића. У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На овај дан ујутро најстарији мушки укућанин засече храстово или церово дрво - бадњак, које треба одсећи са три ударца тако да падне на исток. Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Пали се уочи празника и гори до Божића, када се објављује радост Христовог Рођења. Догоревање бадњака је симбол растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у Новорођеног Христа. Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић, којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему. Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлајемску пећину где је рођен Богомладенац Исус, који је повијен у сламу и којем су се најпре поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак. Постоји обичај да се куће посипају житом, те низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христос дошао да људе зближи, нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени, ја ћу га нахранити, и ко је жедан нека дође к мени, да пије воде живе", записано је у Јеванђељу. На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око посне трпезе. Божић је први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила поста. Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и верници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Председник Србије Борис Тадић упутио је из манастира Високи Дечани божићну поруку мира свим грађанима који славе тај хришћански празник, али и онима који то не чине, истичући да је Божић тренутак када они који су у завади треба да се измире.

"Обележавајући рођење Исуса Христа упућујемо поруку мира свим људима независно од њиховог идентитета, поруку мира свима онима који данас и сутра обележавају овај хришћански празник, али и онима који не славе, зато што је ово прилика да се и они који су били у завади и неспоразумима измире, да пруже руку једни другима, да се разумеју боље него што је то било током читаве претходне године", изјавио је Тадић у Високим Дечанима. "Ја као председник Србије данас у Високим Дечанима упућујем поруку мира свугде и свима у име грађана Србије, у име државе Србије и у своје лично име, верујући да је мир више него ишта потребан на овом заједничком простору на коме живимо, да је мир потребан свим народима свим људима који деле заједничку судбину на овом балканском, веома тешком и комплексном простору", поручио је Тадић. Тадић је, захваљујући на гостопримству братству манастира, истакао да положај српских манастира, свештенства и споменика, као и њихов статус на простору Косова и Метохије, имају фундаментални значај за очување српског националног идентитета.

Део светске културне баштине

"Неки од наших манастира са Косова нису део само наше националне и религијске баштине, они су део светске културне баштине, и нису дакле само наши, него су културни посед читавог света и свих људи који живе на овоме свету, и у том смислу је наша обавеза посебно истакнута да чувамо ту културну баштину и као темељ нашег идентиета и као део светске културне баштине", рекао је Тадић. Председник Тадић данас се по доласку у манастир, где му је добродошлицу пожелео епископ Теодосије, игуман манастира, поклонио моштима светог Стефана Дечанског, средњовековног српског монарха под чијим је ктиторством манастир грађен између 1327. и 1335. године. Старешина манастира владика Теодосије рекао је да је манастир тренутно доста удаљен од својих верника, али да они и поред тога обилазе манастир, као и Срби повратници који живе у околним енклавама. "Ти људи улажу велику снагу и за опстанак на овим просторима. А да би опстали неопходна им је и помоћ", рекао је владика Теодосије. Владика Теодосије је истакао да посете председника Тадића чине "посебну потпору и узданицу" за опстанак Срба у енклавама на Косову и значе велику подршку срквеним братствима и српским православним манастирима на Косову. Братство манастира, које тренутно чини тридесет монаха и искушеника, уприличило је потом ручак за председника Тадића, који ће вечерас присуствовати божићној литургији и ложењу бадњака. Манастир Високи Дечани налази се у Метохији, и данас је највећи и најбоље очувани средњовековни манастир у Србији, славан, између осталог, и по својим фрескама из 14. века. У манастиру су, поред моштију Стефана Дечанског, похрањене мошти још неколико светаца, између осталог и рука светог великомученика Никите и вилица светог Григорија Ниског. Насеља која данас окружују манастир насељена су данас готово искључиво албанским живљем, а манастир, његово братство и економију обезбеђују припадници италијанског контингента Кфора. Председник Тадић је претходни пут у манастиру Високи Дечани боравио на Ускрс прошле године.

Кабинет председника Србије је, по већ устаљеној процедури, обавестио лично представника високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност о боравку шефа државе у Дечанима. Председник Тадић је и на православни Ускрс, 17. априла прошле године, такође посетио манастир Високи Дечани. Косовска Влада дозволила је председнику Србије Борису Тадићу да посети Косово и Метохију, али под условом да долазак не злоупотреби за политичке говоре, рекао је заменик косовског премијера Рам Манај. Он је за Радио "Слободна Европа" навео да је Влада Косова размотрила захтев председника Србије да посети Косово, који јој је проследила Међународна цивилна канцеларија и одлучила је да дозволи посету.