Некадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте изјавила је да је за независну истрагу о афери трговине органима на Косову и северу Албаније потребно да о њој одлучи Савет безбедности УН.

"Желела бих да истражујем, али је реч о томе да ли то могу да радим. Колико знам, Еулекс није способан да води истрагу, јер пре свега нема заштиту сведока која би била ефикасна. Осим тога, Еулекс не може да води истрагу ван граница Косова, јер нема надлежност за то, а ова истрага управо то захтева. Да би та истрага била независна, о њој треба да одлучи СБ УН", рекла је Дел Понтеова у интервјуу Радио Београду.

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала рекла је да нема за чим да жали у вези са наводима о трговини органима.

"Учинила сам све што сам могла. Та истрага није могла да се настави, јер неке сведоке нисам могла да доведем на саслушање, а неки су одбијали да буду саслушани. Уз све то, Албанија није хтела са нама да сарађује, на Косову смо, такође, имали тешкоћа", рекла је она.

Дел Понтеова је указала и на проблем ненадлежности тог суда за територију Албаније.

"Мислила сам да би неко други требало да настави ту истрагу. Нажалост, нико није наставио да истражује", казала је она, додајући да је извештај специјалног известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија добродошао, јер не само да потврђује оно што је она у својој књизи навела, већ је "додао и друге ствари".

Ко је наредио уништавање доказа?

Дел Понтеова је негирала да је она наредила уништавање узорака узетих из "Жуте куће", истичући да Тужилаштво "врло добро зна ко је наредио".

"Никада нисам потписала никакав налог за уништење узорака и не знам ништа о томе. Канцеларија тужиоца је канцеларија у којој ради 600 људи. Имате одељење за евиденцију, имате истражилачку јединицу - не знам ко је то могао да уради. Ја нисам ништа о томе знала, а да сам знала, то бих спречила, тим пре што је реч о тој истрази на Косову, било да је истрага у току или није. Требало је сачувати те доказе како би онај ко поново отвори истрагу могао да их користи", рекла је она.

Дел Понтеова је казала да је прошле године рекла Мартију да треба да иде у Хаг, јер тамо постоји досије и тамо су докази који су сакупљени у 'Жутој кући' и остало, као и да тада није знала да су доказни узорци били уништени.

Бивша главна тужитељка је рекла да је поставила Трибуналу питање уништавања узорака и да су они спровели унутрашњу истрагу.

"Треба њих, канцеларију Тужилаштва, да питате за резултат. Ја знам који је тај резултат", рекла је Дел Понтеова, додајући да не може да каже који је резултат, јер није више у канцеларији тужиоца, нити је тужилац.

"Али питајте тужиоца Сержа Брамерца. Они су спровели унутрашњу истрагу. Врло добро знају ко је наредио", казала је она.

На питање зашто, на пример, није упозорила УН после увида у поверљиви извештај УНМИК-а из 2003. године у ком се детаљно говори о трговини органима уз детаљно навођење изјава сведока без имена, али уз опширне детаље који су, према неким изворима, били чак довољни да неколико њих затим буде убијено, Дел Понтеова је рекла да је њен посао био да истражи и припреми оптужницу.

"Ми добијамо извештаје од наших истражилаца са Косова и из других места. На основу тих извештаја одлучујемо да отворимо истрагу. Наставили смо у 'Жутој кући'. Када више нисмо могли да наставимо истрагу ми смо је суспендовали, као што је то процедуром предвиђено како би можда неко други наставио једног дана истрагу", рекла је она.

"Зато сам то и унела у своју књигу када сам видела да нико ништа не ради по том питању. Треба да проверим, али мислим да сам о томе и јавно говорила чини ми се 2004. године, али то није имало неког одјека. Можда се (бивши шеф канцеларије УН за нестала лица) доктор (Хозе Пабло) Барајбар сећа. Магловито се сећам, чини ми се да се о томе ипак говорило", рекла је некадашња главна тужитељка у интервјуу Радио Београду.

На дневном реду прве рунде преговора Београда и Приштине биће питања телекомуникација, катастра, авиосаобраћаја, вероватно и председавање Цефтом, као и изглед царинског печата.

Делегација Београда у којој су поред шефа тима и експерти за сваку од тема, креће пут Брисела с оптимизмом и спремљеном платформом.

Први састанак неће бити само формалан и неће бити одступања од државних интереса зарад добијања статуса кандидата за чланство у Европској унији, поручује српска делегација.

"Мислим да је свима јасно да ће ово бити дуги и тешки разговори пуни тешких момената, али ћемо се трудити да решења буду адекватна и да помогну Србима на Косову и Метохији јер су они централна тачка нашег ангажовања", рекао је шеф преговарачког тима Београда Борко Стефановић.

О преговорима, српски тим информисаће јавност, владу и председника државе, а не искључују могућност полагања рачуна и парламенту Србије.

"Нажалост не постоји пун консензус у Србији о природи ових преговора о циљу, али оно што је важно знати је да се руководимо свим вазним актима усвојеним у Скупштини Србије, да се руководимо нашим Уставом и националним интересом, али је другачији приступ, имамо један креативнији и флексибилнији приступ, самим тим што не причамо само о једној теми", рекао је Борко Стефановић.

"Ми ћемо свакако наставити да узимамо важне и корисне информације од Срба на Косову и Метохији не искључујући могућност да ће и они бити укључени у преговарачки тим", каже Стефановић.

За разлику од преговора вођених у Бечу, нови круг дијалога, водиће се искључиво уз посредовање Европске уније, али и уз присуство Сједињених Америчких Држава.

Томе се противи Српско национално веће са севера Космета које тражи да у дијалогу као пуноправни актери учествују и представници Уједињених нација и Русије.

Прес: У сведочењима осморице Албанаца која је тужилаштву у Хагу новембра 2003. доставио Пол Кофи, директор правосуђа УНМИК-а, утврђена су имена десеторо Срба које су сведоци идентификовали као жртве трговине органима на Косову. Један сведок је потврдио да су Синиша Витошевић, Градимир Мајмаревић, Драгољуб Славковић, Младен Васић и Милета Ђукић били заточени у Тропоји, одакле су Срби пребацивани у „жуту кућу", где су им вађени органи.

Потврђено је и да је настрадала Слађана Фан, за коју је сведок рекао да ју је видео у „жутој кући". Сведок описан као Албанац са северозападног Косова, који је од 1998. служио као возач и нижи оперативац у УЧК, потврдио је идентитет настрадалих Властимира Стевановића, Драгана Јаћимовића и Златка Антића. Овај сведок, за ког су истражитељи утврдили да је нестао у марту 2003. године, учествовао је три пута у транспорту затвореника и српских лешева са Косова у северну Албанију и два пута у допремању затвореника у „жуту кућу".

Пресс објављује делове његовог сведочења: - Моја прва пошиљка је била око 20. јула, друга је била око 23. јула, а последња је била почетком августа. У јутро 20. јула (плус-минус један дан) био сам у граду у близини мог села, источно од Пећи. Дошао сам да видим мог претпостављеног Петрита Агушољија. Рекао ми је да му је Решад Зајми тражио возача за један посао. П. А. ми је рекао да одрадим посао, држим језик за зубима и заборавим на овај задатак ако желим да дочекам дугу старост. Дали су ми прашњаву хладњачу СААБ. Хладњак позади није радио. Након што смо дошли у Призрен, речено ми је да скренем према Сувој Реци.

Прошли смо Љутоглав и зауставили се после једног километра после Љутоглава. Тамо је било око 30 затвореника укључујући једну жену, који су нас чекали, као и десет војника ОВК. Затвореници су очигледно дуго пешачили. Били су прашњави и прљави, а неки од њих су имали модрице. Био је један војник ОВК који је испитивао Србе. Један од њих је рекао да се зове Драган Јаћимовић из Шилова. Имао је око 40 година. Остали Срби су били из Ратимља, Оћеруше и Гњилана. Било је неколико људи са презименом Костић из Ратимља. У близини главног пута пристигла је друга група од 15 заробљених Срба. Џип је споро возио испред њих са припадницима ОВК унутра. Четворица или петорица припадника ОВК ишли су поред Срба. Међу људима сам препознао Властимира Стевановића, био је келнер у Армијском клубу у Призрену. Био је мршав, око тридесет година. Неколико Срба је носило униформе. Речено ми је да су то заробљени МУП-овци и војници. Када смо стигли у Кукеш, скренули смо на север и тамо сам испоручио Србе.

Списак жртава

1. Властимир Стевановић, у групи Срба транспортованих из села у близини Суве Реке у Албанију крајем јула или почетком августа 1999.

2. Драган Јаћимовић, у групи Срба транспортованих из села у близини Суве Реке у Албанију крајем јула или почетком августа 1999.

3. Златко Антић, пребачен из села у близини Призрена у Албанију у јулу или августу 1999. Верује се да је убијен пре доласка у Албанију

4. Синиша Витошевић, сведок потврдио да је био затворен у Тропоји

5. Градимир Мајмаревић, био затворен у Тропоји

6. Драгољуб Славковић, био затворен у Тропоји

7. Младен Васић, био затворен у Тропоји

8. Милета Ђукић, био затворен у Тропоји

9. Пера Ристић, био затворен у Тропоји

10. Слађана Фан, затворена у кући у Пешкопију у септембру или октобру 1999. Сведок каже да је видео жену која личи на њу у Албанији и верује да је одведена у кућну клинику у Бурељу