Косовски званичници најпре су прихватили разговоре о „техничким“ питањима са званичним Београдом, а сада траже њихово одлагање најкасније до 28. марта, „док се не изабере ново руководство“. Зашто?

Актуелно руководство Косова олако је давало обећања, а када треба да их реализује – схватило је сву тежину и могуће последице. Зна и резултат који неће бити као што је обећано грађанима. Зато неће све то да свали на своја леђа, па тражи одлагање почетка дијалога са Београдом. Надају се да ће се у међувремену нешто променити у њихову корист и да ће тек онда започети разговоре – тако тумаче и коментаришу тренутну ситуацију добри познаваоци косовских прилика, међу њима и Неџмедин Спахиу, аналитичар и професор политике балканских земаља на Универзитету у Приштини.

„То доказује незрелост и неспремност косовске политичке класе. Она се до сада понашала према упутствима западних канцеларија: Вашингтона и Брисела. Сада , када је у позицији да сама одлучи шта треба урадити, има таквих недоумица и тако супротних изјава. Тако се они крију од одговорности“, каже Спахиу.

Предност Београда?

Са друге стране аналитичар Халил Матоши верује да је институционална криза на Косову „намерно изазвана са циљем да се што више продужи могућност започињања дијалога између Приштине и Београда”. Разлог за то је, сматра Матоши, „што америчка страна није укључена у те разговоре“. „Зато се они померају за пролеће или лето како би и Амариканци сели за преговарачки сто“ каже Матоши и посебно наглашава да „Демократска партија премијера Хашима Тачија, која тренутно има све кључне позиције у земљи, неће да преузме сву одговорност преговора на своја плећа”.

Неџмедин Спахиу тврди да је званични Београд у предности након прихватања измењене резолуције о Косову. „Усвајањем резолуције од стране Уједињених нација, где се Београд сагласио са Бриселом и Вашингтоном и добио изузетну предност, Београд је сада у ситуацији да наметне своју агенду“, сматра Спахиу.

интернет магазин двд дисков
заказать игры почтой

Газиместан 2012. године


Мудрости патријарха Павла Верујући у Господа остварујемо смисао живота... Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству...