Село Клечка , 27. август 1998.

Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пред стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.

Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, "устаничке тврђаве" Ослободилачке војске Косова (ОВК) усред Косова и Метохије, у селу Клечка откривени су спаљени остаци 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти.

Лавина жестоких осуда одмах је уследила. Остаци несретника настрадалих у Клечки били су "последњи доказ" терористичке природе и злочиначких метода ОВК; готово све политичке странке и сви функционери српске власти су, међутим, једнако жестоким речима осудили међународну заједницу, хуманитарне организације, поједине државе и њихове лидере због затварања очију пред "геноцидом", "крематоријумима" и неоспорним тероризмом албанских сепаратиста. С оне друге, албанске стране, могућност да су припадници ОВК починили злочин у Клечки је не само одбачена, а злодело квалификовано као измишљотина, већ је- истовремено - приписана српској полицији и властима.

У том рату саопштења једва да се чуо понеки трезвен глас. Међународну истражну и судско-медицинску експертизу тражили су Одбор за заштиту људских права из Приштине, Фонд за хуманитарно право из Београда, као и маргинализоване опозиционе странке у Србији. Сразмерно уздржаности међународне заједнице и сопственог незадовољства пласманом вести о злочину у Клечки у иностраним медијима, српске власти су нескривено вршиле притисак ка постизању "општенационалног јединства" најјачих политичких странака. Тај циљ је најлакше остварен; његовом постизању нису сметала, колико год била ретка, упозорења да се људска несрећа не сме злоупотребљавати у пропагандно политичке сврхе.

Две недеље после проналажења костију спаљених у Клечки, МУП Србије обавестио је јавност о још једној масовној гробници откривеној током заузимања упоришта ОВК на подручју Ђаковице. Први полицијски извештаји, и овог пута дати у присуству новинара којима је обезбеђена пратња за долазак на лице места једва пар сати по окончању борби, говорили су о проналаску бар 12 лешева у и око канала којим се пуни Радоњичко језеро, код села Рзнић. Изречена ја бојазан да страдалих има бар три пута више.

Поново је следила серија осуда злочинаца, политичких странака и других удружења идентификованих као "албански терористи" чије су жртве "српски цивили". Осудама су поново поменути сви међународни фактори, овог пута и због забране летења које је авионима Југословенског аеротранспорта изрекла Европска унија због настављања сукоба на Косову и Метохији.

Одбијање портпарола албанских политичких странака о могућној умешаности ОВК у овај злочин било је, с друге стране, много мање изричито. Представници ОВК су, понављајући да је и овај злочин режирала српска полиција, овог пута запретили и сопственим сународницима да не сарађују са властима Србије, не враћају оружје и не одустају од борбе. У први мах, учинило се да ће се поновити жалосни случај са жртвама из Клечке, које су практично нестале у мору изјава, осуда, апела и изневерених очекивања.

Међутим, ствари су у овом случају (и бар у извесној мери) кренуле другим током. Истражни судија из Пећи Радомир Гојковић најавио је истрагу коју ће, у пословима идентификације жртава, водити екипа Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, предвођена професором др Душаном Дуњићем.

Осим скелета и чаура од метака, на лицу места пронађени су и делови каблова исечених, по свој прилици, са апарата за мужу крава из оближње стаје пољопривредног добра, бодљикавој жици везаној у омчу на којој је пронађен дугачак прамен црне косе и људско ткиво, жица којом је био везан један од пронађених скелета, као и око 14 прострелних рана, углавном на лобањама и, у једном случају, на карлици.

"У идентификацији су се, што се тиче антрополошких података, најкориснијим показали подаци о зубима и ранијим болестима или повредама", каже за АИМ, антрополог, доцент др Марија ђуриц-Срејић. "Једна старица идентификована је, између осталог, и на основу повреда главе у саобраћајној несрећи која се догодила пре двадесет година, једна особа на основу тумора голењаче због којег је морала да храмље, трећа особа на основу старог прелома ребра". Цела екипа уложила је сво своје знање, вођена повремено неодољивом потребом да непознатим жртвама врати бар имена.

Последњу фазу у идентификацији чинило је упоређивање налаза стручњака са подацима добијеним од родбине лица несталих у периоду између априла и септембра ове године, на колико је процењена старост остатака жртава. "Идентификација је ноћна мора", каже Марија ђурић-Срејић, "а одговорност коју смо сви осећали била је као да њихов живот зависи од тога". Од најмање 34 особе пронађене у каналу Радоњичког језера код Рзнића досад је идентификовано 12. Реч је о четворо Албанаца (међу њима једна жена), једном Рому и седморо Срба (од којих две жене). По завршеној идентификацији и после узимања узорака за евентуалну накнадну идентификацију анализом ДНК, 22 особе сахрањене су као непознате. У међувремену, крајем септембра на месту злочина откривени су остаци још пет особа. Иста екипа стручњака у овом тренутку ради на њиховој идентификацији.