патријарх српски 1765-1766
Патријарх Калиник II је дошао на трон пећких патријараха још за време живота последњег Србина на овом трону, патријарха Василија Бркића Јовановића. Из једног записа сазнајемо да је патријарх Калиник дошао у Пећ 17. марта 1765. године. Већ 25. априла исте године јеромонах Никифор, пострижник манастира Дечана, приликом своје посете манастиру Светог Петра Коришког код Призрена, прокоментарисао је Калиников Долазак као разлог зашто је патријарх Василије протеран из Пећи. Са оценом ситуације настале Калиниковим доласком на пећки престо са јеромонахом Никифором слаже се и архимандрит нишки Григорије Дреховић Кастриотовић, који је приликом своје посете манастиру Светога Николе у Подврху код Бијелог Поља, 8. августа 1765. године, забележио да је пећки престо био у великој невољи.
Патријарх Калиник II заједно са Грцима епископима тражио је да се, наводно због презадужености укине Пећка патријаршија. На предлог васељенског патријарха Самуила Ханцериса, султан Мустафа III уважио је ове молбе и укинуо Српску патријаршију због "презадужености" - бератом (законом) од 11. септембра 1766. године. Страшне су биле последице укидања Пећке патријаршије - Срби Горанци, Магленци и верници између Водена и Лерина прешли су у ислам.
Колико је патријарх Калиник био непопуларан у народу види се и из једног недатованог записа у рукопису тумачења псалтира Цетињског манастира, који се завршава речима:»Патријарху же Калинику секирице по хрбату».
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
