Одлука (изгласавање) СА Сабора о трајном разрешењу Еп.Артемија са катедре епархије рашко-призренске је неканонска.
Никада у историји Цркве није се десио овакав преседан да се гласа о томе да ли ће неки епископ бити уклоњен са епархије или не. По уставу као и по канонима православне Цркве епископ може бити уклоњен са катедре из много разлога, али не без разлога и то гласањем.

Члан 111 Устава СПЦ

Епархиског Архијереја може Свети архијерејски сабор са управе уклонити само по канонској
осуди, или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљном престанку једнога од
услова из члана 104. као и на основу оправдане молбе за пензију.“

Епископ Артемије није осуђен канонски ни на кој начин нити је процес о канонској одговрности започет. Епископ Артемије није немоћан, нити постоји неко ко би могао њега прогласити немоћним да управља епархијом.
Епископ Артемије није поднео молбу за пензионисање јер како је сам изјавио „тиме би направио канонски преступ“ зато веома чуди да је канонски преступ ипак направљен  са обе стране Од СА Сабора изгласавањем, а од Еп. Артемија прихватањем.

Сабор има право да суди у последњој истанци, али да доноси одлуке гласањем без суда није легитимно и зато ова одлука ма ко је изгласао и прихватио није легитимна.

Аминовање већине у СА Сбору је такође неканонско деловање, а то је код нас у СПЦ постало пракса.  Светоотачко одлучивање о оваквим стварима је  другачије.  Некада су се пратила правила Св Апостола и Св Васељенских Сабора, а данас се одлучује на сабору као да је Скупштина неке демократске државе. Епископи су требали да седну и да не одлазе са Сабора док се једногласна одлука не донесе, а не да сви са журбом завршавају Саборске седнице како би после уживали у миру.

Нажалост већина Архијереја је још једном показала да су за њих  Црквени законици (Св Писмо Св Канони) само мртво слово на папиру.