„Професори су ми говорили да су фреску Симонида оштетили верници верујући да ће им се, ако узму зрнце песка из ока свете Симониде и то ставе у свету водицу и испиру очи, поправити вид. Бој на Косову је песничка машта и тек треба да добије своје историјско тумачење“ , изјавио је у Приштини Радивоје Манчић.
Професор у пензији Архитектонског факултета Приштинског универзитета у Косовској Митровици, сада члан косовске независне комисије за преглед наставног материјала у српским школама на Косову Радивоје Манчић данас је на конференцији за новинаре у Приштини представио извештај ове комисије којим се предлажу промене у наставном плану и програму у српским школама које наставу похађају на српском језику.
Највише примедби комисија има на уџбенике из српског језика и историје али ништа мање у критикама не заостају и ужбеници из географије и музичке културе.
Професор Манчић је, износећи детаље извештаја, казао да је препорука директорима школа у којима се настава одвија на српском језику да мапе независног Косова објаве на видно обележеним местима у свим школама и учионицама.
„С обзиром да на српском језику не постоји наставни материјал о уставном систему и правима косовских грађана комисија предлаже да МОНТ изради и дистрибуира наставни материјал о Уставу Косова на српском језику“,рекао је Манчић.
Манчић је мишљења да песма „Симонида“ руши принцип о „хармоничном животу косовских националних заједница као и принцип толеранције“.
„Када сам ја био дете и учио и читао ову песму и касније студирао историју уметности професори су ми говорили да су фреску оштетили верници верујући да ако узму зрнце песка из ока свете Симониде и то ставе у свету водицу и испиру очи са њим да ће поправити вид“, рекао је Манчић.
Принцип слободе и демократије не промовише ни језик приказа „Боја на Косову“ јер су по извештају комисије делови текста „Боја на Косову“ „ знаци негативне уметничке лексике и супротни су основама демократије“.
„Професор може да користи ову песму али треба да каже да је то песничка машта а да Бој на Косову тек треба да добије своје историјско правно тумачење“, каже овај професор.
По Комисији проблем је и то што се у уџбенику историје за седми разред, Душана Батаковића, Албанци описују као народ који је увек нападао Србе са циљем да их истера са Косова као и народ који је пљачкао српске цркве. Проблем је и то што се у српским школама учи о хришћанству као о најважнијој вери.
Увођење химне „Републике Косова“, каже Манчић треба да буде део плана и програма у српским школама.
„ Недостају подаци о илирској, албанској култури на Косову. Помињу се многе државе које су суседи Србима а нигде се не помињу Илири и Албанци“, каже Радивоје Манчић.
Комисија је зато мишљења да треба приступити изради нових уџбеника из историје као и да Грађанско васпитање треба допунити наставним градивом о политичком систему и Уставу Косова.
Комисија је по речима министра за науку и образовање Владе Косова, Енвера Хоџаја, одлуку донела у склопу реформе образовања на Косову јер ће, како је најавио, према плану и српска деца у матичним школама похађати основно и средње образовање 12 разреда.Он је најавио да ће наставни материјал српском школама бити достављен током 2011.године
Косовски министар рекао је да се овај извештај неће примењивати у српским школама методом присиле већ мирним путем. Хоџај напомиње да ће и питање плата српских професора бити регулисано врло брзо.
Шеф ИЦО-а на Косову специјални представник ЕУ на Косову Питер Фејт изјавио је истој конференцији да ће се систем образовања на овај начин какав је данас представљен реализовати „уз помоћ кључних патнера а то су нове косовске општине“.
Током конференције Комисије иза панелиста стајало је зелено платно на којем је на српском, албанском и енглеском језику стајао натпис „ Држава знања“.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
