Већ је друга година откако су радници Косовске електро корпорације (КЕК) пресекли каблове за довод електричне енергије цркви Св. Николе у Гњилану, а решење проблема није на видику имајући у обзир незаинтересованост локалних власти да помогну.Још један већи проблем јединог данашњег симбола православља у овом косовском граду, представља стање након земљотреса који су се догађали у претходних неколико година.
Због дотрајалости крова који прокишњава оштећено је неколико фресака, а уколико се не уради хитна санација крова може доћи до већег оштећења.
Црква св. Николе била је често на мети напада Албанаца, па је забележено неколико насртаја запаљивим направама, исписивање расистичких графита на капији цркве, итд.
Откако је КФор престао да обезбеђује цркву у Гњилану, њено двориште је "најбезбедније" место за Србе који возе аутомобиле са српским регистарским ознакама, зато је уз благосов тадашњег владике ЕРП Артемија дозвољено наплаћивање на име прилога за цркву од око 50 динара (50 евро центи) по једном аутомобилу.
Рашчињени владика Артемије, док је био на челу епархије, неколико пута се обраћао надлежнима у Београду и Министарству за Косово и Метохију са молбом да помогну у проналажењу решења за овај проблем манастира и цркава на целом простору Косова и Метохије.
Гњилане је један од градова на Косову и Метохији. У средњем веку град се звао Морава и био је велики трговачки и занатски центар. У Гњилану су често боравили српски владари, па је и први писани помен о њему, из 1342. године, непосредно везан за боравак краља Стефана Душана. Под данашњим именом град се први пут помиње крајем 14. века у повељи српске кнегиње Милице, жене кнеза Лазара.
У турском попису из 1455. године наводи се да у Гњилану има 41 српско домаћинство, на челу са свештеником.Од средњег века у Гњилану је постојало неколико цркава.
Једна црква је вероватно била посвећена Св. Петки, пошто се место где се налазила још дуго по њеном рушењу звало Петковце.
Манастир Св. Јована имао је бројно братство, што потврђују остаци доста великог калуђерског гробља. Средином 18. века Турци су разорили манастир и на том месту основали садашњу варош.
Године 1861. на темељима старије, омање цркве у центру Гњилана, саграђена је велика црква Св. Николе. Она је више пута страдала у пожарима, а једном је изгорела до темеља. Последњи пут је обновљена 1983. године.
Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
