Слобода медија на Косову је и даље на доста ниском нивоу што су потврдиле и компетентне међународне организације. Како оцењују представници новинарских удружења, скори бољитак се не очекује.Имер Мушкољај, председник Асоцијације професионалних новинара, каже да у раду косовских новинара има притисака од стране политичара и других интересних група, али и послодаваца, дакле власника медија. „Само током прошле године Асоцијација професионалних новинара регистровала је 35 случајева ометања њиховог рада и притисака од стране политичара. За прва четири месеца ове године званично имамо 10 случајева притисака на новинаре, искључиво од стране представника институција и власника медија са тежњом да их избаце са посла“, каже Мушкољај.
Гетоизација српских медија
Ништа боља ситуација на овом плану није ни у раду новинара у српским медијима. Они се сусрећу са додатним проблемима. Друштво новинара Косова, упозорава да се овде и даље „ врши гетоизација медија који програм емитују на српском језику“. Како за Дојче веле каже Жељко Тврдишић, председник тог удружења, „не постоји телевизија и радио који својим сигналом покривају целу територију Косова. Срби немају дневне новине, недељник ни новинску агенцију“.
„Друштво новинара сматра да су за такво стање одговорне домаће институције и представници међународне заједнице. Истовремено, упозоравамо да постоје притисци на уређивачку независност и слободу медија на Косову. Друштво упозорава да новинари живе у страху који је, рекао бих, мера истраживачког новинарства о трговини људским органима и сличним темама и да на Косову нема слободне и равноправне употребе српског језика, чак и тамо где је то законом загарантована. Још увек је непозната судбина двојице наших колега, Ђуре Славуја и Ранка Перенића, који су киднаповани у Метохији у лето 1999. године“, подсећа Тврдишић.
Страх од отказа
Имре Мушкољај наглашава и да је „цензура веома заступљена јер су већина власника медија повезани са политиком и у неку руку на услузи су политичарима“. „Новинари нам говоре да се њихови текстови, фоно или ТВ прилози не објављују. То, међутим, не смеју јавно да обелодане јер се плаше да ће добити отказ. Пошто је влада највећи финансијер медија, скоро да нема критика на њен рачун“, каже Мушкољај наводећи најновији случај како је недавно један од новинара дневног листа „ Косова сот“ (Косово данас) добио отказ јер је јавно проговорио о свему томе.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
