Какво год мишљење о косовској независности да донесе Међународни суд правде, ни нови преговори о статусу, нити било каква иницијатива у УН, неће моћи да промене реалност.
Београд и Приштина морају да се договарају, да успоставе најбоље могуће односе, представници Владе Србије треба да разговарају с представницима Владе Косова. Државе које признају независно Косово називаће то односима двеју суседних држава, а ми ћемо то да третирамо као односе унутар Републике Србије. Реч је о крупној терминолошкој разлици, без практичних консеквенци. Мачка ће ловити мишеве, иако ће она за неког бити црна, а за неког другог бела - оцењује у разговору за Данас председник Српског покрета обнове Вук Драшковић.
Шта Београд може и треба да очекује од мишљења Међународног суда правде о легалности независности Косова?
- Након што Међународни суд правде објави мишљење о легалности косовске независности, државе које су признале Косово неће од тог признања одустати, нити ће Србија, у случају да мишљење МСП не буде одговарало одредбама Устава Републике Србије, прихватити то мишљење као обавезујуће. Нема, дакле, ту никаквих непознаница.
Како онда коментаришете значај који представници Владе Србије дају мишљењу МСП?
- Подгрејавање таквих становишта не може бити од користи. Било какво мишљење МСП не може променити реалност на Косову. А, реалност је таква да на Косову живи мали број припадника српске националности. Реалност је, рецимо, да Србија не може више одржавати паралелне институције, измештене у Србију. То се ради чак и у местима у којима практично Срба више нема. У чијем је то интересу?
Да ли би требало инсистирати на новим преговорима о статусу Косова, односно да ли то имало смисла?
- И без мишљења МСП, Београд и Приштина морају да се договарају. Не верујем да су могући нови преговори о статусу Косова. Ни нови преговори о статусу, нити било каква иницијатива у УН, не могу да промене реалност. По Уставу Србије, Косово је покрајина у оквиру суверене државе Србије. Ни та уставна одредба није у стању да промени косовску реалност. Кривац за ту стварност је катастрофална политика Слободана Милошевића.
Који је то модел односа Београда и Приштине који би гарантовао стабилност и напредак у региону?
- Београд и Приштина морају да успоставе најбоље могуће односе. Државе које признају Косово као независну државу називаће то односима двеју суседних држава. Ми ћемо, пак, са становишта нашег Устава то третирати као однос унутар државе. Реч је о крупној терминолошкој разлици, без практичних консеквенци. Мачка ће ловити мишеве, иако ће она за неког бити црна, а за неког другог бела.
Да ли је потребно, у том контексту, променити највиши правни акт државе?
- Садашње уставне одредбе су оков за будућност Србије, и то невезано за косовско питање. Устав, рецимо, забрањује регионализацију, што је услов за европске интеграције и равномерни развој државе. Многе уставне одредбе морају се мењати.
Када ће уследити промене Устава?
- Те промене су неизбежне. И то није спорно питање унутар владајуће коалиције. Заступам да до тога дође по хитном поступку. Држава и њени грађани трпе огромну штету због оваквог највишег правног акта државе.
Па, ко онда сноси одговорност за то што власт није у стању да иницира промене Устава?
- Мислим да је потребно да се аргументовано изађе пред грађане. Да то буде тема на седницама Владе, парламента, у медијима. Верујем да би то грађани прихватили, као и многе опозиционе странке. Већина грађана је под утицајем некакве непостојеће стварности која јој се намеће, и живе у илузијама.
Колико се СПО пита када је реч о креирању државне политике према косовском проблему?
- Нема стратешких разлика између Демократске странке и Српског покрета обнове када је реч о евроатлантским интеграцијама Србије. Међутим, чињеница је да смо ми за одлучније и брже потезе, по цену ризика да се изгуби понеки глас бирача. Сматрамо да наша коалиција највише ризикује уколико избегава да ризикује. Не може истовремено да се буде одлучно за процес европских интеграција и да се подилази антиевропским ставовима многих грађана.
Да сте којим случајем поново министар спољних послова, да ли бисте пристали да се видите с колегом из Приштине, Скендером Хисенијем, и шта бисте му том приликом поручили?
- Док сам био министар спољних послова нисам избегавао сусрет с било ким. Мислим да је неопходно да представници наше владе разговарају с представницима косовске владе.
Да ли сте спремни сада, као лидер парламентарне странке да причате с неким албанским лидером из Приштине?
- Основни задатак политичара је да разговарају, а не да подстичу мржњу и сукобе међу народима.
Да ли сте разговарали с неким политичарем из Приштине у скорије време?
- У последњих неколико година нисам. Једноставно, није било прилике.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
