Он је додао да Европска унија (ЕУ) нема јединствен став по питању статуса Косова, зато што у ЕУ постоје земље које нису признале једнострано проглашену независност Косова.

Осврћући се на расправу у немачком Бундестагу посвећену питању Косва и Метохије, Дачић је рекао да немачка спољна политика "није ствар само неких политичара, већ и других државних структура".

"То, за сада није званична политика према Србији, што значи да Србију тренутно нико не условљава да призна независност Косова", рекао је Дачић.

Он је додао да такав став, ипак, може да представља јасно упозорење да ће у наредних неколико година то питање бити актуелизовано као врста притиска онда када нестане других алибија.

"Ипак, то је само потврда да коначног решења косовског проблема нема без сагласности Србије и других фактора у региону. Јер, да није тако, не би од нас тражили да признамо независност Косова", рекао је Дачић.

Он је оценио да би у Србији данас било тешко наћи позиционог или опозиционог политичара који би пристао да се уз притиске решава питање Косова и Метохије.

Дачић сматра да је време превазишло Кумановски споразум и да би било логично после 12 година да се расправља о његовој измени.

"Данас кажу да и Резолуција 1244 омогућава независност, све се релативизује, осим Кумановског споразума. Испада да је он Свето писмо и да се ништа није променило од рата наовамо. Неће га Србија мењати силом, али сматрамо да је све то нелогично", напоменуо је Дачић.

"Праве се заједничке патроле са Кфором и Еулексом, постоји потреба сарадње", рекао је Дачић.

Он је рекао да се од припадника МУП-а тражи строга контрола административне линије, а да са друге стране нису укинута одређена ограничења у вези копнене и ваздушне зоне безбедности.

"Шта хоћете од нас? Хоћете да контролишемо административну линију, а не дате нам", закључио је Дачић.

Дачић је додао да у неким областима више није релевантна ни Резолуција 1244 УН, као и низ других докумената осим Кумановског споразума, што, према његовом мишљењу, представља један од логичних разлога за ревизију тог документа.

Кумановским споразумом из 1999. године окончани су ратни сукоби на простору бивше Југославије, а другим документом, Војно-техничким споразумом, успостављене су копнена и ваздушна зона безбедности уз административну линију са Косовом и Метохијом.

Копнена зона безбедности у протеклом периоду неколико пута је релаксирана, тако да је припадницима српске полиције и војске дозвољено да брину о реду и миру уз административну линију.

Министар одбране Драган Шутановац оценио је јуче да би нова релаксација Кумановског споразума била од обостране користи и Војсци Србије и припадницима КФОР-а.

"У оквиру сарадње са КФОР-ом и сарадње у програму Партнерство за мир сматрамо да је сазрело да се изврши модификација која би омогућила релаксацију тог споразума у обострану корист", рекао је Шутановац новинарима током обиласка војне базе "Високи Трн" у општини Куршумлија.