Европски посредник у преговорима између Београда и Приштине Роберт Купер предложиће шефовима преговарачких тимова интегрисано управљање царинским прелазима између Косова и Србије, пишу косовски дневни листови. Интегрисано управљање царинским прелазима ће бити постепено, јер оваквим начином управљања могуће је постићи компромис.Практичну примену споразума за интегрисано управљање границом је тешко реализовати јер Србија не жели да призна независност Косова, али на наредном састанку преговарачких тимова разговараће се о овој теми, када се очекује формирање радних група за интегрисано управљање царинама.
Н. Хуруглица: Прихватљиво интегрисано управљање царином
“Интегрисано управљање царином које предвиђа заједнички рад царинских и пограничних службеника са Косова, из Србије и ЕУЛЕКС-а је прихватљиво, побољшало би контролу и олакшало кретање људи и робе”, сматра директор косовске царине Наим Хуруглица.
У интервјуу КИМ радију Хуруглица је казао да је интегрисано управљање европски модел који користе и неке администрације у Европској унији. Смисао тога је повећана контрола свега што се дешава на границама, а један од захтева ЕУ земљама западног Балкана које желе да се прикључе ЕУ, је да на границама примењују овакав модел.
“Не видим ништа лоше у таквом начину контроле граница. То би повећало могућност контроле, а такође омогућило би људима да без задржавања прелазе преко тих граница”, казао је Хуруглица.
На питање да ли би такав модел био примењиван само на Јарињу и Брњаку, или и на осталим прелазима, Хуруглица је казао да би, уколико се прихвати модел интегрисаног управљања био примењиван на свим прелазима са Србијом, али да ће о томе коначну одлуку донети Влада Косова.
“Ми већ примењујемо овакав систем на границама са Македонијом и Албанијом. Гради се још један прелаз са Македонијом који је под истим техничким аранжманом, значи нема дупле контроле, него једна страна врши контролу улаза робе и људи у једну земљу, а друга врши контролу улаза у другу земљу. Што се тиче српске стране, ако се овај модел буде примењивао то ће бити примењено свуда на свим граничним прелазима, али опет то је нешто о чему ће влада одлучити”, казао је Хуруглица.
Говорећи о гужвама на административном прелазу Мердаре, казао је да су веће на српској страни и да су настале, делимично због контроле камиона, али и због барикада на северу и преусмеравања саобраћаја на прелазе Мердаре или Бела Земља.
“Промет који се одвијао преко Јариња и Брњака, од када су постављене барикаде иде углавном преко Мердара, јер је то најближи гранични прелаз. То значи да се одједном удвостручио промет. Раније смо имали 100-120 камиона дневно преко Мердара, а преко Јариња и Брњака око 120-130 и сада се углавном све то одвија преко Мердара, делимично и на прелазу Бела Земља. Због тога је немогуће да контрола иде брже”, рекао је Хуруглица.
Директор косовске царине каже да је до проглашења независности са Србијом постојала сарадња, али да је од 2008. године нема.
.jpg "17. март 2004. - ПОГРОМ")
